Policiji bi trebalo da bude omogućen pristup određenim end-to-end šifriranim porukama kako bi se efikasnije borila protiv bezbednosnih pretnji, izjavio je koordinator EU za borbu protiv terorizma Bartjan Vegter.
Zbog sve većih strahova da se zločini planiraju i sprovode na platformama poput WhatsApp-a, jačaju pozivi da se vlastima odobri pristup takvim komunikacijama, prenosi Politiko.
Dugogodišnja rasprava između institucija i zagovornika privatnosti podataka o tome da li podaci s platformi poput WhatsApp-a treba da budu dostupni za istrage, dobila je novi zamah. Vlasti tvrde da im prelazak kriminalaca na takve usluge onemogućuje presretanje ključnih komunikacija.
"Suočavamo se sa situacijom koja postaje neodrživa, gde naši istražitelji gube sposobnost sprovođenja istraga", rekao je Vegter u intervjuu.
Vegter, odgovoran za davanje preporuka i olakšavanje saradnje između članica EU, ima značajan uticaj. Član je grupe službenika za sprovođenje zakona poznate kao "Going Dark", koja je uticala na strategiju unutrašnje bezbednosti EU. Ta strategija predlaže nova pravila o zadržavanju podataka i omogućavanju pristupa podacima nadležnim telima.
Prema njegovim rečima, policiji i drugim službama bi trebalo dopustiti pristup porukama i drugim informacijama, uključujući metapodatke poput lokacije i vremena slanja.
Međutim, naglasio je da bi takav pristup trebalo da se odobrava od slučaja do slučaja i da bude "vrlo regulisan", na isti način kao što se regulišu tradicionalno prisluškivanje i druge tehnike nadzora.
Platforma za kriminal?
Izveštaj koje je Evropol objavio u decembru prošle godine otkrio je primere terorista koji organizuju i promovišu svoje aktivnosti u end-to-end šifriranim grupnim četovima. Među njima su medijska grana Islamske države ili neonacistička grupa "Sturmjäger Division".
Vegter je upozorio da pretnja terorizma u Evropi "ostaje visoka".
Otpor zbog privatnosti i bezbednosti
Predlozi za pristup podacima su naišli na snažan otpor zbog zabrinutosti za privatnost i sigurnost. Glavna tačka spora je da li je tehnički moguće omogućiti policiji čitanje šifrovanih poruka bez slabljenja celog sistema, čime bi se otvorila vrata zlonamernim akterima poput hakera i autoritarnih vlada.
U maju su organizacije za građanska prava, akademici i istraživači pisali Evropskoj komisiji, upozoravajući da bi njeni planovi za unutrašnju bezbednost mogli da dovedu upravo do takvog scenarija.
Uloga tehnoloških kompanija
Tehnološke kompanije se takođe dugo protive bilo kakvim naporima za slabljenje enkripcije. Ipak, Vegter je rekao kako želi da one budu uključene u proces definisanja zakona i tehnologije koja bi policiji omogućila pristup.
"Verujem da oni koji osmišljavaju brave takođe treba da budu u mogućnosti da osmisle i ključ", rekao je.
"Možemo osigurati enkripciju i imati alat ili način da naši istražitelji pristupe podacima u pojedinačnim slučajevima. Mislim da nije pošteno reći, imate jedan ključ, a to znači da je sve otvoreno svima", dodao je.
Ažuriranje pravila o zadržavanju podataka
Vegter je takođe utvrdio da bi pravila EU o zadržavanju podataka trebalo ažurirati kako bi se uspostavio minimalni rok čuvanja komunikacijskih podataka. Zbog trenutne zbrke u pravilima, istražitelji se suočavaju s "lutrijom" hoće li uspeti da dobiju pristup podacima, objasnio je.
Podsetio je da je najviši sud EU poništio zakonodavstvo o zadržavanju podataka 2014. godine, ali je utvrdio da se stav suda od tada razvio.
Javna rasprava EU o ažuriranju pravila o zadržavanju podataka završena je prošlog petka, a prikupljeno je oko 5.000 odgovora, od kojih su mnogi stigli od anonimnih ispitanika koji se protive bilo kakvom povećanju državnog nadzora.
(EUpravo zato/Politico)