Američki Anthropic, kompanija koja stoji iza četbota Claude, završava pripreme za izlazak na berzu.
Ako sve bude išlo po planu, u narednim danima saznaćemo koliko su investitori spremni da plate za jednu od najpoznatijih kompanija u oblasti veštačke inteligencije.
Cena je niža nego što se očekivalo
Anthropic je ponudio 825 miliona akcija, po okvirnoj ceni od 70 do 78 dolara. Ako sve budu prodate po najvišoj predviđenoj ceni, vrednost javne ponude dostići će oko 64 milijarde dolara. Istovremeno, sedam velikih tehnoloških kompanija, među kojima su Google, Nvidia, Microsoft i TSMC, planira da kroz zasebnu, privatnu kupovinu akcija bez prava glasa uloži još 26 milijardi dolara.
Zajedno, te dve transakcije približavaju se iznosu od 90 milijardi dolara. To je iznos koliko će sredstava biti potrošeno odmah, ali ne i sama vrednost firme. Zanimljivo je i to što neki od velikih ulagača već prodaju Anthropicu čipove i računarske usluge. Sada postaju i vlasnici dela kompanije koja je njihov kupac.
Prema najvišoj najavljenoj ceni akcija, Anthropic bi mogao da vredi oko 1.400 milijardi dolara, računajući i akcije i prava na akcije koja još nisu iskorišćena. To je znatno manje od oko 2.000 milijardi dolara, koliko se pominjalo prethodnih meseci. Posle pada tehnoloških akcija početkom novembra i sve izraženije nervoze zbog troškova razvoja veštačke inteligencije, investitori su postali oprezniji.
Ipak, interesovanje je veliko, kao što navodi Bloomberg, a potražnja investitora već je višestruko premašila broj ponuđenih akcija, dok konačna cena još nije određena.
Prihodi rastu, ali su investicije velike
Iz dokumentacije koju je Anthropic podneo američkoj Komisiji za hartije od vrednosti sada se mnogo jasnije vidi kako kompanija posluje. Tokom 2025. godine ostvarila je oko 4,6 milijardi dolara prihoda, približno dvanaest puta više nego godinu ranije. Samo od jula do septembra ove godine prihodovala je oko 17 milijardi dolara.
Krajem oktobra kompanija je navela i da je dostigla godišnji tempo prihoda od 81 milijarde dolara. To ne znači da je toliko već zaradila tokom 2026. godine. Reč je o proceni koliko bi prihod iznosio kada bi se tadašnji nivo prodaje i pretplata održao punih dvanaest meseci.
Brz rast, međutim, ne znači da je poslovanje postalo stabilno. Prihodi i dalje snažno rastu, ali nešto sporije nego u prethodnom tromesečju. Anthropic je u drugom tromesečju prvi put ostvario dobit iz redovnog poslovanja, od gotovo milijardu dolara, da bi se u trećem vratio u gubitak od oko 570 miliona. Jedan od razloga bio je hitan zakup dodatnih računarskih kapaciteta, koji je koštao oko pet milijardi dolara.
Ono što će investitori naročito pažljivo pratiti jesu budući troškovi. Prema prospektu, Anthropic je preuzeo obaveze za kupovinu i zakup računarskih kapaciteta i druge infrastrukture vredne oko 900 milijardi dolara, raspoređene na više godina. Upravo taj odnos između rastućih prihoda i još većih ulaganja biće jedan od ključnih pokazatelja održivosti poslovanja.
U prospektu je mnogo prostora posvećeno i rizicima: od mogućih štetnih posledica naprednih AI sistema i pokušaja krađe modela do sporova sa američkim institucijama i izvoznim ograničenjima. To je podsetnik da se tržište veštačke inteligencije ne razvija samo pod uticajem tehnologije i novca, već i bezbednosnih i političkih odluka.
Investitori iz Evrope
Anthropic je predvideo mogućnost da mali investitori iz devet evropskih zemalja i Švajcarske učestvuju u ponudi preko domaćih posrednika. Srbija nije među tim zemljama. Početkom redovnog trgovanja akcije bi, pod uslovima koje nude pojedini strani brokeri, trebalo da budu dostupne i investitorima iz Srbije.
Razlika između američkog i evropskog tržišta dobro se vidi na primeru francuskog Mistrala. Ta kompanija je u septembru prikupila oko tri milijarde evra, uz procenjenu vrednost od oko 21 milijardu evra. Reč je o velikom uspehu za evropsku tehnološku scenu, ali su iznosi i dalje višestruko manji od onih o kojima se govori u slučaju Anthropica.
Evropa ima istraživače, stručnjake i kompanije koje razvijaju sopstvene modele veštačke inteligencije. Teže pitanje je da li ima dovoljno investicionog kapitala da finansira njihov razvoj i onda kada im za rast postanu potrebne desetine milijardi evra. Bez tog novca, evropsko tržište rizikuje da ostane snažnije u istraživanju nego u stvaranju globalnih tehnoloških kompanija.
Ako kompanije poput Anthropica uspeju da održe brz rast i pokriju ogromna infrastrukturna ulaganja, biće im lakše da nastave sa razvojem novih i pristupačnijih usluga. Ako se pokaže da je računica mnogo teža, mogući su pritisci na povećanje cena, promene pretplatničkih paketa ili ograničavanje besplatnih mogućnosti.
Zato domaće firme, kada uvode veštačku inteligenciju u svoje poslovanje, ne bi trebalo da razmišljaju samo o tome koji je model danas najbolji ili najjeftiniji. Važno je i da njihove aplikacije i radni procesi ne zavise u potpunosti od jednog dobavljača. Mogućnost da se model zameni bez velikih troškova mogla bi da bude značajna prednost kada se promene cene, uslovi korišćenja ili sama tehnologija.
Za investitore, naredni dani pokazaće koliko tržište vrednuje Anthropic. Za firme koje veštačku inteligenciju već koriste, važnije je nešto drugo: koliko im ona zaista štedi vreme i novac i mogu li tu korist da sačuvaju i kada se tržište promeni.