Evropska unija pokušava da uvede novi zakon koji bi omogućio nadzor privatnih poruka u borbi protiv zlostavljanja dece na internetu. Predlog, poznat kao "chat control", izazvao je veliku kontroverzu jer bi platforme morale da skeniraju poruke korisnika, a stručnjaci upozoravaju da to predstavlja udar na sajber bezbednost, ugrožava privatnost i enkripciju.
Debata je poslednjih nedelja eskalirala, uključujući javne proteste aktivista, reakcije tehnoloških kompanija i masovne mejl kampanje prema evropskim poslanicima.
Zemlje članice EU nisu uspele da postignu napredak oko nacrta zakona (CSAM), čime je dodatno pojačana senka nad ovim kontroverznim predlogom.
Predlog zakona, koji je Evropska komisija predstavila 2022. godine, ima za cilj da policiji da veća ovlašćenja u borbi protiv nezakonitog sadržaja i da natera platforme za razmenu poruka da skeniraju svoje servise u potrazi za dokazima o zlostavljanju dece. Ali, grupe za zaštitu privatnosti, stručnjaci za sajber bezbednost i tehnološki zvaničnici godinama upozoravaju da bi ovaj plan mogao da zabrani tehnologiju enkripcije i otvori vrata masovnom nadzoru građana.
Sudar interesa: bezbednost dece protiv prava na privatnost
Ovo je sukob u kojem su se našle jedne od najjačih lobističkih grupa u Evropi, sa jedne strane velike i male tehnološke kompanije koje se protive svemu što bi narušilo njihov sistem zaštite i povećalo odgovornost, a sa druge koalicija organa za sprovođenje zakona i grupa koje se bore za prava dece, piše Politico.
Tehnološke kompanije udružile su se sa organizacijama za zaštitu privatnosti kako bi odbranile poverljivost komunikacija. Međutim, suprotstavljeni su snažnom frontu policijskih agencija i aktivista za zaštitu dece.
Debata je dostigla vrhunac poslednjih nedelja, kada su evropske institucije preplavljene hiljadama mejlova zabrinutih građana, a lideri industrije, od Signala i WhatsAppa do Ilona Maska, javno su kritikovali predlog zakona.
Na mnogo načina, spor oko CSAM zakona predstavlja najnoviju bitku u ratu koji traje već decenijama. Tehnologija enkripcije bila je ključno oružje tokom Hladnog rata, kada su države pokušavale da zaštite svoje komunikacije i istovremeno razbiju šifre svojih rivala. Sa razvojem interneta, enkripcija je postala osnovna tehnologija za zaštitu podataka na mreži, od digitalnog bankarstva do prenosa osetljivih informacija.
U poslednjih nekoliko godina, sve veći broj platformi, društvenih mreža i aplikacija za poruke uveo je end-to-end enkripciju kao standardnu opciju bezbednosti. To uključuje Apple iMessage, Meta Messenger, WhatsApp, Signal i druge. Ova tehnologija znači da su sadržaji poruka dostupni samo pošiljaocu i primaocu, ni platforma ni treće strane ne mogu ih pročitati.
Ovaj razvoj događaja dugo je frustrirao organe gonjenja.
"Bez zakonitog pristupa šifrovanim komunikacijama, policija se bori protiv kriminala naslepo," izjavio je za Politico portparol Europola Jan Op Gen Urt u aprilu.
Evropska komisija je 2022. zaključila da je način za borbu protiv seksualnog zlostavljanja dece omogućiti policiji da, u određenim slučajevima, ima pristup porukama u aplikacijama za čet.
Pozivajući se na 85 miliona fotografija i video-snimaka koji prikazuju zlostavljanje dece, a koji su prijavljeni širom sveta 2021. godine, Komisija je predložila da tehnološke kompanije budu obavezane da "otkriju, prijave i uklone" sadržaje koji prikazuju seksualno zlostavljanje dece sa svojih servisa.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi takva praksa u suštini značila razbijanje enkripcije kao sistema. To bi omogućilo i platformama i policiji pristup stotinama miliona legitimnih poruka korisnika koji ne žele da vlast ima uvid u njihove privatne razgovore.
U Savetu EU, nacionalne vlade pokušavaju već mesecima da pronađu kompromis između zaštite enkripcije i borbe protiv sadržaja koji uključuje zlostavljanje dece.
Kada je Danska u julu preuzela šestomesečno predsedavanje Savetom EU, odmah prvog dana mandata predložila je novu verziju zakona.
(EUpravo zato.rs)