Do kraja godine, oko 280.000 dugogodišnjih studenata biće uklonjeno iz univerzitetskih registara u Grčkoj, nakon višegodišnje neaktivnosti u studijama. Odluka stupa na snagu koliko prekosutra, 31. decembra.
Ovo predstavlja drugu fazu šireg plana kojim se rešava dugogodišnji problem u grčkom sistemu visokog obrazovanja.
Studenti koji su godinama, u nekim slučajevima i decenijama, bili upisani, ali neaktivni, dobili su takozvanu "drugu šansu" od Ministarstva prosvete da završe započete studije i ispune uslove za sticanje diplome.
Od obnove demokratije u Grčkoj, univerziteti su tradicionalno dozvoljavali studentima da ostanu upisani mnogo duže od predviđenog trajanja studija. Ta praksa je prvobitno bila zasnovana na idejama jednakosti i otvorenog pristupa obrazovanju, ali je vremenom razotkrila duboke strukturne, društvene i ekonomske probleme sistema.
Politički motivisane blokade fakulteta, štrajkovi profesora, vandalizam na univerzitetskim objektima i druge nepravilnosti često su ometali normalno funkcionisanje nastave.
Istovremeno, mnogi dugogodišnji studenti koristili su pogodnosti studentskog statusa, poput karata za javni prevoz po sniženim cenama, popusta za bioskope i pozorišta, besplatnog smeštaja u studentskim domovima i slično.
Takozvanih "večitih studenata" ima oko 280.000, dok će oko 35.000 onih koji su ostali u sistemu imati "drugu šansu" da nastave ili se vrate na studije i ispune sve obaveze potrebne za dobijanje diplome.
Ministarstvo prosvete i "druga šansa"
Ministarka prosvete Sofija Zaharaki je za Atinsko-makedonsku novinsku agenciju (AMNA) o pitanju dugogodišnjih studenata i rokovima za njihovo brisanje iz evidencije kazala:
"U potpunosti razumem da svaka promena u ovako osetljivom pitanju izaziva zabrinutost. Ali želim da budem jasna: ne govorimo o kaznenim merama, niti o 'čistkama' studenata, već o savremenom, pravednom i funkcionalnom okviru koji uvodi red, a ne uskraćuje mogućnosti", istakla je Zaharaki.
Prema njenim rečima, sistem u kojem su studenti decenijama ostajali neaktivni bio je „nepravedan prema svima -- prema institucijama koje nisu mogle da planiraju, prema aktivnim studentima koji su se borili da završe studije, ali i prema mladim ljudima koji su ostajali zarobljeni, bez stvarne veze sa svojim obrazovanjem".
Zaharaki je naglasila da je zakonska intervencija bila "neophodna", ali i da novi okvir "nije rigidan".
"Izričito su predviđeni izuzeci i fleksibilnost za one koji rade, imaju zdravstvene probleme ili ozbiljne porodične i društvene obaveze. Ne tretiramo sve isto, već sve pravedno. U narednom periodu, oko 280.000 neaktivnih studenata biće izbrisano iz evidencije", navela je ministarka.
Protivnici ove mere, međutim, upozoravaju da stroga ograničenja mogu dovesti do isključivanja najugroženijih studenata kojima je potrebna dodatna fleksibilnost.
Kako je jedan profesor upozorio, "disciplina bez podrške nije reforma, to je napuštanje."
(M.A./EUpravo zato/greekreporter.com)