Svakog 1. novembra se obeležava Dan veganske ishrane.
Isključivanje mesa, jaja, mlečnih proizvoda, pa i ribe ili meda smatra se ponekad i fanatizmom iako ta vrsta ishrane ima svojih prednosti.
Ne računajući uticaj na zdravlje, stručnjaci su se dosetili da izmere ugljenični otisak šest različitih vrsta ishrane, odnosno, da procene koliko zaista spasavamo planetu ako se odreknemo mesa.
Trećina emisija štetnih gasova dolazi iz proizvodnje hrane, a jedan od najvećih zagađivača je govedina - emituje 10 puta više gasova nego proizvodnja pilećeg mesa.
"Klimatske promene su definitivno jedan od gorućih problema današnjice, a dosta ljudi je zainteresovano da pređe na hranu na biljnoj osnovi. To smanjuje ugljenični otisak, ali ipak postoji način da se to postigne i bez potpunog odvikavanja od mesa", smatra profesor Dijego Rose sa Univerziteta Tulane.
Većina ljudi tokom života menja namirnice koje jede, a mnogi odustaju od veganizma i zbog zdravstvenih razloga tako da se ne može lako utvrditi koliko naša ishrana utiče na klimu.
Koji tip ishrane najviše utiče na klimu?
Veganska dijeta stvara svega 0,7 kilograma ugljen-dioksida na 1.000 utrošenih kalorija.
Za keto ishranu je utvrđeno da je najmanje održiva jer stvara 3 kg ugljen-dioksida na 1.000 utrošenih kalorija.
Paleo ishrana, koja se zasniva na prirodnim namirnicama - povrću i voću, mesu, morskim plodovima, prirodnim izvorima masti, orašastim plodovima, semenkama i jajima - emituje 2,6 kg ugljen-dioksida na 1.000 kalorija.
"Mi smo sumnjali da su ishrane zasnovane na mesu štetnije po okolinu, ali ih ranije niko nije upoređivao jer ih biraju pojedinci, ne preporučuju ih stručnjaci", dodao je Rose.
Na osnovu 16.000 ispitanika, studija je utvrdila da su, nakon, veganske, vegetarijanska i peskaterijanska ishrana najbolje.
Oko 86 procenata ispitanika najviše jede i životinjske i biljne proizvode, a studija je pokazala da kada bi trećina tih ljudi prešla na vegetarijansku ishranu, to bi bilo ekvivalentno eliminisanju 340 miliona milja putničkih vozila.
I male izmene u jelovniku smanjuju emisije štetnih gasova - prelaskom na Mediteransku dijetu koja uključuje više povrća.
Čak iako ne ostavimo meso u potpunosti, možemo pozitivno da utičemo na životnu sredinu, zaključak je studije.
(EUpravo zato/Euronews)