Gost četvrte epizode podkasta "Zalet inovacija" bio je Vladimir Crnojević, direktor Instituta BioSens iz Novog Sada. Kao lider jednog od najuspešnijih mladih instituta u Evropi, Crnojević je govorio o tome kako se BioSens pozicionirao na naučnoj mapi, o važnosti fokusa u nauci i inovacijama, kao i o ulozi Srbije u globalnom kontekstu nauke i tehnološkog razvoja. Osvrnuo se i na stanje nauke u Srbiji i izazove sa kojima se naučna zajednica suočava, ali i na projekte poput Bio4 kampusa koji su važni za njihovo prevazilaženje. Posebno zanimljiv uvid dao je na temu veštačke inteligencije.
BioSens institut – pionir u digitalnoj poljoprivredi
Institut BioSens iz Novog Sada, jedan od vodećih istraživačko-razvojnih centara u Srbiji, nastao je kao rezultat vizije i entuzijazma da se spoje informacione i biotehnologije. Crnojević kaže da je Institut nastao iz "spleta neverovatnih okolnosti, dobrih ideja i hrabrosti" i objašnjava kako je još 2006. godine bilo jasno da se poljoprivreda i IT, kao dva najveća učesnika u domaćem BDP-u, na neki način moraju spojiti. Ipak, kako kaže, tada nije bilo najjasnije kuda će ih taj put odvesti.
"Mi smo sa tom idejom krenuli potpuno pionirski, bez ikakvog znanja o tome kuda ide. Ali to je bila 2006. godina. E, samo tada smo već videli da će IT u poljoprivredi imati važnu ulogu i predvideli u nekom projektu da će se snimati bespilotnim letelicama, da će postojati mreže senzora i da će se sve obavljati putem mobilnih telefona. Da podsetim, to je bila 2006. godina, a prvi iPhone je izašao dve godine kasnije, dok su se dronovi sa četiri i više propelera kakve danas koristimo pojavili tek nakon 2012. godine. Dakle, za pokretanje takvog nečeg zaista je bila potrebna ideja koja izlazi van okvira. I još ako imate sreće da se u to vreme i na tom mestu dese i ovakvi ljudi, da se svi sretnete, da budete hrabri i da donesete neke odluke u životu, onda dođe do toga da se formira nešto što je Institut BioSens", počinje priču Crnojević i naglašava da je upravo ta inovativnost i vizionarski pristup ono što je BioSens učinilo prepoznatljivim na evropskom i globalnom nivou.
Danas, institut broji gotovo 180 zaposlenih od čega je čak 60 doktora nauka. Iza sebe imaju 30 nacionalnih i oko 50 međunarodnih projekata i važe za vodeći Centar izvrsnosti za održivu poljoprivredu u Evropi.
To potvrđuje projekat digitalizacije srpske poljoprivrede, eAgrar, kroz koji je uspostavljena daleko efikasnija kontrola i distribucija sredstava i kojim se konačno stalo na put zloupotrebama subvencija kroz preciznu kontrolu poljoprivrednih površina.
"eAgrar je sistem koji danas nosi celu poljoprivredu Srbije. Milijardu evra godišnje sredstava za podršku poljoprivrede se isplati kroz taj sistem. Nema više papira, sada se sve radi pomoću mobilnih telefona, QR kodova i ostalih stvari… Za samo godinu dana smo iz kamenog doba prešli u potpunu digitalizaciju koja je urađena na jedan fantastičan način."
"Veštačka inteligencija je izlizana priča"
Iako su uspesi u digitalizaciji poljoprivrede kroz projekte poput eAgrara impresivni, Vladimir Crnojević ističe da se razvoj sistema koji imaju koristi od veštačke inteligencije u Srbiji suočava sa velikim izazovima, pre svega zbog nedostataka istorijskih podataka.
"Mi danas živimo u eri veštačke inteligencije, odnosno nečega što se naslanja na intenzivni rad sa velikim količinama podataka. Međutim, ispostaviće se da naše kompanije zapravo imaju jako malo istorijskih podataka. Pre pet godina niko nije bio svestan važnosti čuvanja podataka. Mi u poljoprivredi to dobro znamo, jer da bismo primenili veštačku inteligenciju neophodno je da imamo niz od najmanje 20 godina detaljnih podataka: šta se dešavalo, gde je šta raslo, koji su prinosi bili i slično. Međutim, toga nema puno", kaže Crnojević i opisuje napore koje je BioSens uložio u prikupljanje podataka na način koji je pouzdan i upotrebljiv za uvođenje ovako naprednih sistema.
"Mi sada, kao Institut, imamo verovatno najveću bazu istorijskih podataka o poljoprivredi na Balkanu i to, pre svega, zahvaljujući brutalnom angažovanju naših ljudi. Pokušavali smo na razne načine to da prikupimo, i inovativno i putem mobilne aplikacije i uz stimulans… Međutim, na kraju se svelo na "džip, čizme i 'ajde u njivu". To je proces koji mi zovemo "tačkanje" i predstavlja najpouzdaniji način prikupljanja informacija na osnovu kojih modeli veštačke inteligencije mogu da se razvijaju. Jer, ako nam neko pošalje čak i jedan podatak koji nije tačan, on pravi neizmernu štetu jer uništava hiljadu dobrih koje smo skupili. Zato je ključno bilo da ceo proces bude standardizovan i odrađen kvalitetno i precizno", ističe Crnojević.
Govoreći o veštačkoj inteligenciji i kontekstu u kojem se ovih dana taj termin koristi Crnojević kaže da je to postala "izlizana stvar" i da se mnogi aspekti ove tehnologije danas pogrešno razumeju i preuveličavaju.
"Ceo taj hajp oko toga je nenormalan, a zapravo, kad pogledate, mi poslednjih 20 godina koristimo veštačku inteligenciju u svemu: u mobilnom telefonu, u autu, u kući, u ovome, u onome… To su sve sistemi mašinskog učenja koji se treniraju na nečemu i mi već decenijama pokušavamo da naučimo mašinu da generiše nešto novo na osnovu nekih istorijskih podataka. Odomaćena reč u nauci za to je mašinsko učenje", kaže Crnojević i objašnjava zašto nije impresioniran ChatGpt- jem i drugim sličnim modelima.
"Ima dobar fazon koji često koristimo i koji kaže: "Kakva je razlika između mašinskog učenja i veštačke inteligencije? Ako je napisano u Pythonu, onda je mašinsko učenje, ako je napisano u PowerPointu, onda je veštačka inteligencija". Sada kada se pojavio ChatGPT svi su impresionirani time, i svi pričaju o tome. A zapravo je to samo jedna mala niša gde se pomoću već razvijenih metoda, na osnovu pretraživanja interneta i gomile baza generiše nešto što bi trebalo da liči na ljudsko znanje. Ako uđete malo dublje i pitate ga neka konfliktna pitanja, vrlo brzo zabrlja. I to nije to.
Bio4 kampus - "Biti ili ne biti za nauku u Srbiji"
Crnojević ističe važnost projekata poput Bio4 kampusa za koji kaže da "biti ili ne biti za nauku u Srbiji." U pitanju je moderni naučno-istraživačko-obrazovni kompleks u kojem će se nalaziti sedam fakulteta, devet naučnih instituta, naučno-tehnološki park i prostori za male i velike kompanije koje će se baviti biomedicinom, biotehnologijom, bioinformatikom i biodiverzitetom. Sa više od 450 miliona evra ulaganja Bio4 kampus predstavlja najveću pojedinačnu investiciju i regionu, a planirano je počne sa radom tokom 2026. godine.
Ovaj projekat imaće važnu ulogu i u širenju i ojačavanju domaće start-up scene koja je, prema rečima našeg sagovornika, dosad uglavnom bila orjentisana na softver dok budućnost leži u mnogo zahtevnijim i skupljim projektima.
"Priča o budućnosti, o biotehnologijama, o nanotehnologijama, o novim materijalima je jedna ozbiljno skupa priča, i ne može da funkcioniše tako što se skupe Milojica i još dvojica i kao rade nešto. Iza toga morju da stoje i znanje, i finansiranje, i resursi, pa i država", kaže Crnojević i objašnjava da Srbija trenutno prolazi kroz period fokusiranja u nauci, gde su biotenologije prepoznate kao oblast sa ogromnim potencijalom.
"Mi imamo situaciju da smo rastrgnuti na hiljadu strana i da se istraživanja rade nefokusirano i odvojeno od realnih potreba privrede. Zato je Bio4 taj koji treba da zaista skoči nekih 10 ili 20 godina u budućnost i da na jednom mestu dovede i nauku i akademiju i privredu i inovacije i mlade kompanije, međunarodne mreže, partnerstva i ostalo. Ja zaista verujem da to je karta na koju Srbija treba da igra i da to jeste zalog za budućnost", kaže Crnojević.
Zgrada BioSensa - arhitektonsko čudo koje "pliva" na jastucima
Jedan od najsvežijih projekata Instituta BioSens je izgradnja nove zgrade u Novom Sadu koja je otvorena prošle godine i koja je jedna od nekoliko takvih u Evropi.
"Zgrada je po mnogo čemu jedinstvena i specifična. Prvi put na ovim prostorima je napravljen objekat čije jezgro "pliva" na četiri jastuka i potpuno je odvojeno od okoline. To je neophodan uslov za razvoj i istraživanje u nanotehnologijama jer na skali nanometra ukoliko, na primer, u blizini prođe automobil ili kamion sve se poremeti, propada cela stvar. Ovako je zgrada sasvim odvojena i ja mogu sada preko mobilne aplikacije da pratim da li neko, na primer, hoda tim delom grada. Beleži se svaki pomeraj i to je ono što je spektakularno u građevinskom smislu", priča Crnojević, i dodaje da zgrada nije samo arhitektonski podvig već i značajna investicija u naučnu zajednicu Srbije.
"Oprema koja je sada tamo instalirana je daleko najbolja na Balkanu. I, što je još bitnije, ta oprema je deo resursa cele naučne zajednice Republike Srbije i deo istraživačke infrastrukture za koju želimo da bude dostupna što većem broju istraživača i startapova, kako bi se maksimalno iskoristio njen potencijal. Jer, ružna praksa koja je nažalost bila vrlo česta kod nas, je da je napredna oprema uglavnom zaključana jer je taj i taj profesor uspeo da je nabavi i ne da nikom da je koristi. Mi mislimo da to treba da se koristi što više i da što veći broj ideja i rezultata iz toga izađe na svetlo dana."
Saveti za mlade istraživače
Za kraj, ima nekoliko ključnih saveta za mlade istraživače i studente koji žele da se uključe u naučni sistem Srbije.
"Neka gledaju da im obrazovanje bude što univerzalnije, da ne uče do najsitnijih detalja jednu stvar već da sklapaju kockice, da prave koncepte. Danas se sve toliko brzo menja da zaista ne možemo da znamo šta će za deset godina biti aktuelno. Dakle, za početak bitno je da ostave dovoljno širok front. Druga stvar, neka ne trče za šarenim lažama i prodajom magle, nego neka se fokusiraju na suštinske stvari koje mogu da menjaju svet, kao što su biotehnologije, kao što je fizika. I treća, možda glavna poruka je da pronađu sebe, da veruju u budućnost, gledaju široko, slušaju šta se dešava i nađu gde im srce kuca, jer to je jedini pravi put."
Ceo razgovor sa Prof. dr Vladimirom Crnojevićem možete pogledati u podkastu Zalet Inovacija.