Nedelja dodele Nobelovih nagrada za 2025. godinu započela je danas objavom dobitnika u oblasti fiziologije ili medicine. Trenutak koji podseća javnost koliko su naučna istraživanja često nevidljiva za običnog čoveka, iako svakodnevno pomeraju granice našeg znanja.
Nobelova nagrada za perifernu imunološku toleranciju
Ovogodišnju Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu dobili su Meri Brankou, Fred Ramsdel i Šimon Sakaguči za otkrića u imunologiji koja objašnjavaju kako naš imuni sistem razlikuje sopstvene ćelije od potencijalnih pretnji - i zašto većina ljudi ne oboli od autoimunih bolesti.
Sve je počelo 1995. godine kada je Sakaguči otkrio grupu imunih ćelija - regulatorne T ćelije, koje služe kao "čuvari" našeg organizma, sprečavajući imuni sistem da napadne sopstvene ćelije. Tom prilikom dokazao je da imunološka tolerancija nije zasnovana samo na eliminaciji štetnih ćelija u centralnim organima, već i na mehanizmima periferne tolerancije.
Daljim istraživanjima tokom 2001. godine, Brankou i Ramsdel otkrili su gen Foxp3, koji je ključan za razvoj regulatornih T ćelija. Mutacije u ovom genu povezane su sa ozbiljnim autoimunim bolestima kod ljudi.
“Njihova otkrića su presudna za razumevanje imunog sistema i zašto ne obolevamo svi od autoimunih bolesti,” izjavio je profesor Ole Kampe, predsednik Nobelovog komiteta.
Broj obolelih od autoimunih bolesti u svetu je u stalnom porastu, a žene prema nekim podacima čine i do 80 odsto pacijenata - što predstavlja jedan od najvećih izazova savremene medicine.
Otkrića poput periferne imunološke tolerancije - za koju je dodeljena ovogodišnja Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu - su od izuzetnog značaja.
Razumevanje njenih mehanizama otvara nove mogućnosti za razvoj terapija koje bi mogle da zaustave ili ublaže autoimune reakcije, ali i da spreče odbacivanje presađenih organa i razvoj terapija za karcinome.
Nagrade će biti dodeljene 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela, a tri dobitnika će podeliti novčani deo nagrade.
Priznanje je značajno i jer je Meri Brankou tek 67. žena u istoriji kojoj je dodeljena Nobelova nagrada, naspram preko 850 muškaraca.
Podsećanje na Ester Lederberg - ženu čija istraživanja nisu bila dovoljna za Nobelovu nagradu
Mnogi ne znaju za Ester Lederberg, američku mikrobiološkinju i genetičarku, čiji pionirski rad sredinom 20. veka je omogućio mnoga dalja revolucionarna istraživanja u medicini.
Godine 1951. otkrila je λ fagu - virus koji inficira bakteriju Ešerihiju, što je postavilo temelje za razumevanje integracije virusa u DNK domaćina. Zajedno sa suprugom Džošuom Lederbergom razvila je tehniku replika ploče za otkrivanje bakterija otpornih na antibiotike - metod koji se i danas koristi širom sveta.
Ipak, dok je njen suprug 1958. godine dobio Nobelovu nagradu za istraživanja bakterijskog genetskog prenosa, Ester nije bila uključena u priznanje. Smatra se da je razlog bila tadašnja rodna diskriminacija i društvene norme.
Ester Lederberg ostaje simbol nepravde, ali i upornosti, dok njeno nasleđe i danas inspiriše mnoge žene u nauci. Bila je osnivač i rukovodilac Laboratorije za genetičke resurse na Univerzitetu Stanford, gde je pomogla u očuvanju i distribuciji bakterijskih sojeva značajnih za istraživanja.
Izvor: The Nobel prize/ASM