- Starlink ukrajinskoj vojsci obezbeđuje brz internet i stabilnu vezu za dronove, artiljeriju i komandovanje na bojnom polju.
- Ograničenje brzine na 160 kilometara na sat poremetilo je pojedine misije i otežalo presretanje ruskih dronova 'šahid'.
Sateliti Starlink kompanije "Spejs iks", već neko vreme obezbeđuju brzi internet ukrajinskoj vojsci u ratu sa Rusijom.
Kijev je prihvatio ovu tehnologiju kao ključno sredstvo za komunikaciju na bojnom polju i ratovanje dronovima. Starlink omogućava ukrajinskim dronovima stabilniju vezu sa operaterima na većim udaljenostima nego što to omogućavaju klasične radio-mreže, a istovremeno ih čini manje podložnim ometanju signala, piše BBC.
Ipak, iznenadno ograničenje brzine dronova povezanih na Starlink poremetilo je pojedine misije na terenu, izjavio je visoki ukrajinski zvaničnik.
Serhij Beskrestnov, savetnik ukrajinskog predsednika, rekao je da vlasti nisu bile obaveštene o ograničenju od 160 kilometara na sat koje je "Spejs iks" u utorak uveo bez prethodne najave.
Prema Institutu za proučavanje rata (ISW), usporavanje dronova na tu relativno malu brzinu čini ukrajinska presretanja ruskih mlaznih dronova skoro beskorisnim.
Džordž Baros, direktor za inovacije iz ovog instituta, naveo je da je Starlink "okosnica vojnih komunikacija u Ukrajini" i da se koristi u mornarici, kopnenoj vojsci i vazduhoplovstvu.
Baros je rekao da bi ograničenja mogla da imaju ozbiljne posledice. Objasnio je da ova tehnologija omogućava dronovima, artiljeriji i komandnim centrima da funkcionišu kao jedinstvena mreža u realnom vremenu, čime se maksimalno skraćuje vreme od uočavanja cilja do napada.
Starlink ne funkcioniše na teritoriji Rusije, ali ukrajinski dronovi koriste njegove satelite za komunikaciju sa operaterima tokom napada. Za ovu mrežu trenutno ne postoji odgovarajuća zamena. Baros je istakao da su dronovi-presretači koji koriste Starlink ujedno i jedno od najefikasnijih ukrajinskih sredstava za odbranu od ruskih mlaznih dronova tipa "šahid".
Dronovi "šahid" lete brzinom većom od 320 kilometara na sat, što znači da zbog ograničenja koja je uveo "Spejs iks" ukrajinska potera za njima postaje praktično nemoguća.
Šta se krije iza problema sa Starlinkom?
Stručnjak za elektronsko ratovanje, Tom Vitington, objasnio je da satelitski sistem omogućava Ukrajini prenos velikih količina podataka, kao što su video-snimci, tekstualne poruke i glasovni pozivi, slično kao kod pametnih telefona, ali bez potrebe za klasičnom infrastrukturom.
Vitington je rekao da ograničenja brzine "zapravo onemogućavaju" svakom uređaju povezanom na mrežu da se kreće brže od 160 kilometara na sat. To otežava navigaciju dronova na teritoriji Ukrajine i u okupiranim područjima.
Savetnik ukrajinskog predsednika, Vladimira Zelenskog, Serhij Beskrestnov, smatra da ograničenja nisu slučajna i povezuje ih sa najnovijim tenzijama između Kijeva i Vašingtona. Američki predsednik Donald Tramp kritikovao je ukrajinske napade velikog dometa na ruske naftne rafinerije i pozvao na promenu rukovodstva, a njegove kritike podržao je i Ilon Mask.
Reakcija Ilona Maska
Pritužbe iz Ukrajine stavile su u prvi plan Starlink, ali i Staršild, vojnu verziju mreže koju je "Spejs iks" razvio za američki Pentagon. Mask tvrdi da su ta dva sistema odvojena, iako u mnogim slučajevima koriste istu satelitsku tehnologiju.
U objavi na platformi Iks, Mask je nagovestio da bi američka vlada mogla da bude odgovorna za usporavanje koje pogađa ukrajinsku stranu.
"Sistemi Staršild u vlasništvu su američke vlade i pod njenom su kontrolom", napisao je on.
"O svim ograničenjima brzine ili upotrebe odlučuje američka vojska, a konačnu odluku donosi predsednik SAD. Starlink je komercijalna usluga u vlasništvu kompanije "Spejs iks" i pod njenom je kontrolom. Njegova upotreba ograničena je na civilne i odbrambene aktivnosti i ne sme da se koristi za ofanzivne vojne operacije, jer bi to bilo neprimereno za jednu komercijalnu kompaniju", dodao je.
Satelitske komunikacije kompanije "Spejs iks" pokazale su se kao ključne za obe strane tokom četvorogodišnjeg rata. Koristila ih je i Rusija, na primer prilikom napada na putnički voz. Međutim, Mask je ranije ove godine ruskim snagama onemogućio pristup terminalima Starlink, što je usporilo njihovo napredovanje i izazvalo pometnju u komandnim strukturama.
Rusija je rat na Ukrajinu pokrenula 2022. godine, a Moskva trenutno kontroliše oko 20 odsto ukrajinske teritorije.
(EUpravo zato/BBC)