Na prvi pogled, prazna plastična boca nema budućnost i njena sudbina je gotovo predodređena: deponija, spaljivanje ili u najboljem slučaju reciklaža. Ali u laboratorijama Univerziteta u Edinburgu, taj isti otpad postaje sirovina za pravljenje leka.
Naučnici su uspeli genetski da modifikuju bakteriju Ešerihiju koli tako da ona razgrađuje plastiku i pretvara je u levodopu, lek za lečenje Parkinsonove bolesti. Mnogi smatraju da ovo nije samo tehnološki napredak, već ideja koja menja način na koji posmatramo otpad.
Proces počinje razgradnjom jedne od najrasprostranjenijih vrsta plastike, PET-a, materijala od kog su napravljene flaše za vodu i sokove. Naučnici ga razlažu na osnovne hemijske jedinice, poput tereftalne kiseline. U pažljivo dizajniranoj mikrobiološkoj sredini, bakterije razgrađuju ove molekule i kroz niz biohemijskih reakcija pretvaraju ih u levodopu, supstancu koja u mozgu nadoknađuje nedostatak dopamina, ključnog za kontrolu pokreta.
Drugim rečima iz nečega što je nekada bilo smeće nastaje lek koji pomaže ljudima da hodaju, govore i funkcionišu.
Hemija prirode
Za razliku od tradicionalne farmaceutske proizvodnje (koja se oslanja na fosilna goriva i energetski intenzivne procese), ovaj metod koristi žive sisteme u vodenim uslovima. Ovo znači manje emisija, manje otpada, i potencijalno održiviji način proizvodnje lekova u svetu koji godišnje proizvede stotine miliona tona plastike.
Proces spada u novu kategoriju koju naučnici nazivaju bio-upcycling, pretvaranje otpada u proizvode "veće" vrednosti. On više nije zatvoreni krug reciklaže, već uzlazna spirala u kojoj plastika postaje izvor sirovina za lekove, kozmetiku, pa čak i mirise.
Ipak, ova tehnologija je još u ranoj fazi. Naučnici rade na tome da proces učine efikasnijim i primenljivim u većim razmerama.
(EUpravo zato/National Geographic)