Plastične flaše se menjaju zauvek: EU jasna - bez reciklaže nema ambalaže!

Evropska unija uvodi pravilo koje menja sve što znamo o plastičnoj ambalaži - od 2025. godine nijedna PET flaša neće smeti na tržište bez najmanje 25% recikliranog materijala! Cilj? Manje mikroplastike, niža emisija štetnih gasova i početak kraja "bacanja plastike". Italija već sprovodi promene, a ko je sledeći?
U PET flašama udeo recikliranog sadržaja mora da se poveća na 25 odsto, nova su pravila Evropske unije Foto: Frank Hoermann / SVEN SIMON / AFP / Profimedia

Od 2025. godine sve plastične flaše u EU moraće da sadrže najmanje 25% reciklirane plastike, prema novoj direktivi kojom se podstiče prelazak ka održivoj ambalaži i smanjenje plastičnog otpada.

Nakon obaveznih zatvorenih čepova, evropski potrošači će uskoro primetiti još jednu promenu u ambalaži – boce će dobijati tamniju ili žućkastiju nijansu zbog upotrebe recikliranog materijala.

Ipak, funkcionalnost, bezbednost i higijenski standardi flaša ostaju nepromenjeni.

Ova mera deo je šire strategije Evropske unije da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte, podstakne reciklažu i suzbije prisustvo mikroplastike u prirodi. Direktiva je stupila na snagu 1. januara 2025. godine, a plan je da se do 2030. godine udeo reciklirane plastike poveća na 30%.

Italija, kao jedna od zemalja članica EU, već sprovodi ove mere, prateći smernice za održiv razvoj ambalažnog sektora. Promene su deo tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji – modelu u kom se materijali više puta koriste i vrednuju, umesto da završe kao otpad.

Korišćenje reciklirane plastike doprinosi manjoj potražnji za fosilnim resursima i smanjenju ugljeničnog otiska proizvodnje. Iako ove izmene možda neće odmah biti vidljive krajnjim korisnicima, one predstavljaju značajan korak ka održivijoj i odgovornijoj proizvodnji ambalaže.

Proizvođači će morati da prilagode tehnologije i proizvodne procese kako bi ispunili nove ekološke standarde, bez kompromisa po pitanju bezbednosti hrane ili trajnosti proizvoda.

Očekivani rezultati uključuju smanjenje količine plastike koja završava na deponijama, u prirodi ili spalionicama, kao i konkretnu borbu protiv mikroplastike – čestica koje postaju sve ozbiljnija pretnja ekosistemima širom sveta.

Uloga inovacija u ovom procesu je ključna – kako bi se obezbedio kvalitetan materijal, ali i izgradili održivi modeli potrošnje, u kojima plastika više nije otpad, već resurs.

(M.A./EUpravo zato/ekapija.com)