Prema šestom godišnjem izveštaju o energetskim subvencijama u zemljama članicama Evropske unije, Evropska komisija je saopštila da je izveštaj u skladu sa regulativom EU i međunarodnim obavezama o postepenom ukidanju subvencija za fosilna goriva do 2030. godine.
To postepeno ukidanje je bilo manje-više uspešno.
Fosilna goriva dobila su 2021. godine 60 milijardi evra, sledeće više nego duplo više - 136 milijardi evra, da bi se smanjile u 2023. na 111 milijardi evra.
Nacionalni planovi za postepeno ukidanje ovih subvencija govore da bi manje od polovine (43 odsto ili 48 milijardi evra) subvencija trebalo da bude ukinuto 2025. godine, a još devet odsto (10 milijardi evra) između 2026. i 2030.
Za preostalih 48 odsto (53 milijarde evra) planova nema, odnosno sigurno neće biti ukinute pre 2030, pokazuje Izveštaj.
Komisija je navela da da su ukupne subvencije u energetici bile stabilne do 2021, dramatično su porasle 2022. tokom energetske krize, a zatim umereno smanjene 2023, navela je EK.
U 2021. su bile 213 milijardi, sledeće godine 397 milijardi, a 2023. su smanjene na 354 milijardi što je 2,1 odsto bruto društvenog proizvoda.
U odnosu na fosilna goriva subvencije za obnovljivu energiju smanjene su u 2021. na 83 milijarde evra što je prvo smanjenje od 2015, nakon čega su usledila nova smanjenja - na 68 milijardi evra 2022. i 61 milijardu evra 2023.
Komisija je smanjenje objasnila visokim cenama na veleprodajnom tržištu električne energije koje su smanjile iznose subvencija koje se isplaćuju u okviru dinamičkih instrumenata podrške zasnovanih na tržištu.
Rast je zabeležen kod subencija namenjenih merama energetske efikasnosti. Energetsko renoviranje zgrada podržano je sa 23 milijarde evra u 2021, sa 34 milijarde evra sledeće godine i 44 milijarde evra 2023, pokazuje Izveštaj.
Znatno veća pomoć otišla potrošačima
Ogromna većina energetskih subvencija, 247 milijardi evra u 2022. i 213 milijardi evra u 2023. bila je posvećena podršci potrošačima energije.
Energetske subvencije povezane sa nacionalnim kriznim merama za zaštitu potrošača u EU od visokih cena iznosile su 145 milijardi evra u 2023. u odnosu na 120 milijardi evra godinu ranije. Širom EU, kako se navodi, uvedeno je najmanje 270 nacionalnih mera za rešavanje energetske krize.
Domaćinstva su bila glavni direktni korisnici ovih kriznih mera, pa su dobila 121 milijardu evra u periodu 2021-2023, a zatim slede industrija i transportni sektor sa 30 milijardi evra odnosno 28 milijardi evra.
Komisija je poručila da EU i zemlje EU moraju da učine više na postepenom ukidanju svih subvencija za fosilna goriva do 2030.
Kako bi se smanjio relativno visok udeo subvencija za fosilna goriva, EK je naglasila da je potrebno da se izjednače uslovi za konkurenciju između različitih tehnologija i podstakne usvajanje čistih tehnologija umesto da se podržava nastavak korišćenja postojećih odnosno fosilnih goriva.
Komisija je navela da Vopke Hukstra, evropski komesar za klimatsku akciju, ima zadatak da zajedno sa Danom Jergensenom, evropskim komesarom za energetiku, razvije mapu puta za dalje smanjenje i postepeno ukidanje subvencija za fosilna goriva.
(EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)