Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, Ukrajina je zbog rata sa Rusijom ostala bez skoro polovine kapaciteta za proizvodnju električne energije, pa je od izvoznika postala uvoznik električne energije.
Upozorenje premijera Severne Makedonije, Hristijana Mickoskog može se povezati sa nedavnim zahtevima i apelima balkanskih zemalja, Grčke, Bugarske, Rumunije i Severne Makedonije, povodom velikog rasta cena struje, zbog čega smatraju da je kriza već zahvatila region.
Ove države su istakle da su cene na njihovim berzama električne energije veće nego na berzama u ostalom delu Evrope, dok bi zima mogla dodatno da zakomplikuje situaciju.
Mickovski je izjavio da ima osećaj da će ova zima biti prilično izazovna ne zbog temperatura, već zbog situacije koja se dešava u Ukrajini, gde je, elektroenergetski sistem potpuno uništen, pa je Ukrajina primorana da crpi energiju iz Evrope.
To će, prema njegovim rečima, povećati cene struje na evropskim berzama i smanjiti raspoložive količine, tako da Severna Makedonija mora da bude spremna.
On je naglasio da je poslovanje državne kompanije Elektrani na Severna Makedonija (ESM) normalizovano, iako je nasleđen dug od pet milijardi denara.
O visokim cenama struje u Jzgoistočnoj Evropi 15. oktobra u Briselu
Problemi sa cenama struje u Jugoistočnoj Evropi započeli su prošlog leta kada su rekordno visoke temperature povećale potrošnju električne energije, a cene su su duplirale u odnosu na prethodni period i dostizale nivoe iz period energetske krize.
Stručnjaci ipak vrućine nisu videli kao glavni razlog rasta cena, već smanjenje prekograničnih prenosnih kapaciteta, izvoz u Ukrajinu, ali i Flow Base Market Coupling (FBMC).
Reč je o mehanizmu za funkcionisanje tržišta električne energije koji se primenjuje u velikom broju evropskih zemalja.
Bugarska, Grčka i Rumunija su od Evropske komisije zatražile da reaguje kako bi se sprečilo divljanje cena, na šta je vlada EU odgovorila da će se o tome razgovarati 15. oktobra.
U pismu Komisiji grčki premijer Kirijakos Micotakis je naveo da su veleprodajne cene u Grčkoj od aprila, kada su iznosile 60 evra za megavat-sat (MWh), više nego udvostručene na 130 evra u avgustu, što je nazvao regionalnom krizom.
On je naveo da se rast cena dogodio uprkos uspehu u energetskoj tranzicji - proizvodnja struje iz vetra i solara u odnosu na 2023. povećana je 25 odsto, dok je u termoelektranama pala 27 odsto.
S obzrom da nije članica EU kao tri pomenute zemlje regiona, Severna Makedonija je zatražila od direktora Sekretarijata Energetske zajednice Artura Lorkovskog da naloži da se ispitaju razlozi ogromnog dispariteta u cenama.
Ukrajina je do sukoba sa Rusijom bila izvoznik struje, a sada je uvoznik.
Tako je prošlog leta region Jugoistočne Evrope u proseku u Ukrajinu i Moldaviju izvozio 800 MW, a leta 2021. je iz Ukrajine uvozio 700 MW.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)