Čuveni berlinski TV toranj Fernzeturm je najviša građevina u Nemačkoj, dok bi vetroturbine nove generacije takođe mogle dodirivati nebo pa i da ga nadmaše.
Drezdenska inženjerska kompanija Gicon je položila kamen temeljac za svoju prvu takvu konstrukciju velike visine, na nekih 130 kilometara južno od prestonice, u lužičkom ugljarskom kraju.
Zvaničnici su ovu mašinu na inovativnom ekstremno visokom stubu u izgradnji u opštini Šipkau proglasili najvišom na svetu.
Projektovana je na do 364 metra, kada se meri do vrha elise u vertikalnom položaju. To će je učiniti daleko višom od bilo koje druge vetroturbina na kopnu i samo par metara nižom od Fernzeturma.
Kućište će stajati na četvoronožnom rešetkastom tornju
Neki od glavnih globalnih proizvođača imaju koncepcije, konstrukcije i prototipe veće ukupne visine, budući da su lopatice duže. Reč je o vetroturbinama na vodi, sa stubovima ukopanim u dno, pa im je jedan deo ispod površine mora.
Rotor inovativne konstrukcije kompanije Gicon može da se postavi na visinu do 300 metara iznad zemlje, što bi bio svetski rekord. Kućište će biti na četvoronožnom rešetkastom tornju, što je pristup sličan kao kod pilona dalekovoda ili Ajfelove kule.
Vetroturbine će biti izgrađene između postojećih vetrenjača dok je osnivač, predsednik i generalni direktor kompanije, Johen Grosman, ranije izjavio da turbine velike visine uopšte ne otimaju vetar od nižih mašina.
Duplo više struje na gornjem spratu
Inženjeri koji su je projektovali kažu da je očekivana proizvodnja Gicon turbine duplo veća pri istoj površini koju elise zahvataju.
Grosman je uslove pri kojima radi uporedio sa onima kod postrojenja na vodi, ali s manjim troškovima izgradnje i održavanja, jer je na kopnu.
Na lokaciji prototipa, vetroparku Klettwitz, nalazi se i fotonaponski pogon. Tako će, kada nova turbina bude puštena u rad sledeće godine, hibridna elektrana proizvoditi struju i u prizemlju i na prvom i drugom spratu.
Ona je inače sagrađena na mestu nekadašnjeg rudnika uglja, koji je radio u okviru jednog od najvećih ugljarskih regiona u zemlji. Tako je ovaj eksperiment, kod sela Kletvic, jedinstven u energetskoj tranziciji.
S druge strane, energetski gigant RWE je izazvao oštre reakcije pre dve godine zbog razmontiravanja jedne vetroelektrane i rušenja sela Licerat radi širenja svog kompleksa ugljenokopa Garzweiler u Severnoj Rajni-Vestfaliji.
Gicon je u fazi ispitivanja postavio tri stotine metara visok toranj za merenje brzine i smera vetra.
U kompaniji kažu da je najviši na svetu. Upravo su ga ponovo sklopili unutar jedne druge vetroelektrane u Severnoj Rajni-Vestfaliji, u Jihenu.
Kompanija je svojevremeno istakla da ugljenokopi imaju velik potencijal. Gicon posebno računa na Bavarsku za ispunjenje svoje ambicije da do 2030. sagradi hiljadu turbina nove vrste.
Priča ima i svoju manje lepu stranu.
Naime, neki lokalci i zaštitnici životne sredine u oblasti Šipkau su se pobunili, upozoravajući da turbine na većim visinama i veće snage ubijaju više slepih miševa i ptica.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)