Najvažniji energetski projekat kojim se Crna Gora bavi dok je u procesu pripajanja Evropskoj uniji je Transbalkansi koridor, a Crnogorci ne poriču da je privreda, pored turizma, glavna grana razvoja zemlje.
Proizvodnja električne energije koju koriste građani Crne Gore tiče se i njihove bezbednosti, a prošle godine je usvojen i Nacionalni energetski i klimatski plan.
"Građanima Crne Gore trebalo bi da bude važno odakle dolazi električna energija koju svakodnevno koriste, jer to nije samo pitanje proizvodnje, već i energetske bezbednosti i ekonomije, posebno imajući u vidu da je energetika, pored turizma, ključna privredna grana u razvoju naše zemlje", rekao je Medojević za EUpravo zato i dodao:
"U tom kontekstu, Vlada Crne Gore je krajem prošle godine usvojila Nacionalni energetski i klimatski plan, koji predstavlja krovnu strategiju razvoja do 2030. godine. Plan predviđa smanjenje emisija za 55 odsto, najmanje 50 odsto energije iz obnovljivih izvora, kao i značajan napredak u oblasti energetske efikasnosti, gde Crna Gora već ostvaruje značajne rezultate kroz projekte koje podržavaju Evropska unija, Svetska banka i KfW. Kada električnu energiju proizvodimo iz domaćih izvora, posebno iz obnovljivih izvora energije, smanjujemo zavisnost od uvoza i nepredvidivih kretanja cena na međunarodnom tržištu. To znači veću otpornost našeg energetskog sistema i dugoročno stabilnije uslove snabdevanja za građane i privredu".
Kako je naveo, izbor izvora energije utiče i na životnu sredinu, energija proizvedena iz obnovljivih izvora doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, očuvanju prirodnih resursa i zdravijem okruženju, što je posebno važno za Crnu Goru kao ekološku državu, ali i kao turističku destinaciju čiji razvoj u velikoj meri zavisi od očuvane prirode.
"Prioritet energetske politike koju vodimo jeste da građani Crne Gore imaju sigurno i održivo snabdevanje električnom energijom. Zato je važno da znamo odakle ona dolazi, kako se proizvodi i kakve posledice taj izbor ima po opšti kvalitet života, ali i za buduće generacije".
Zelena energija je pokazatelj brige
Zaštita životne sredine je segment kojim se posvećeno bave u Crnoj Gori. Zelena energija donosi jeftiniju struju građanima, a istovremeno je pokazatelj kako se brine o ekosistemu. Medojević navodi da je reč o dva cilja koji se međusobno dopunjuju.
"S jedne strane, veći udeo energije iz obnovljivih izvora doprinosi energetskoj bezbednosti, što je u vreme današnjih geopolitičkih dešavanja imperativ. S druge strane, smanjenje emisija štetnih gasova, očuvanje prirodnih resursa i ispunjavanje međunarodnih obaveza u oblasti klimatske politike sastavni su deo evropskog puta Crne Gore i održivog razvoja zemlje.
Posebno želim da istaknem značaj projekata koji se odnose na razvoj prozjumera, odnosno građana koji istovremeno proizvode i troše električnu energiju. Kroz ovaj model omogućavamo domaćinstvima da postanu aktivni učesnici energetske tranzicije, da smanje svoje račune za električnu energiju, povećaju energetsku nezavisnost i daju doprinos dekarbonizaciji energetskog sektora", istakao je državni sekretar.
Takođe, Elektroprivreda provodi više značajnih projekata u cilju afirmacije prozjumera, kako je Medojević naveo - vodeći se motom "Proizvodi tamo gde trošiš", pa je Crna Gora dobila i prvu energetsku zajednicu prozjumera, koja bi trebalo da otvori novi talas razvoja solarne energije u državi, pre svega na višespratnim stambenim zgradama, koje predstavljaju značajan resurs za razvoj čiste energije.
Put zelene energije za Crnu Goru je najpoželjniji izbor u ovom trenutku, jer, ukoliko se ne bi njime nastavilo, posledice bi se ogledale ne samo u energetskom sektoru, već bi vremenom uticale i na konkurentnost naše privrede, otvaranje novih radnih mesta i životni standard građana.
"Pre svega, ostali bismo u većoj meri zavisni od uvoza električne energije i izloženi promenama cena na međunarodnim tržištima. To znači veću neizvesnost za domaćinstva i privredu, posebno u periodima poremećaja na evropskom energetskom tržištu.
Istovremeno, Evropska unija ubrzano sprovodi zelenu tranziciju, a jedan od ključnih instrumenata je Mehanizam za prekogranično prilagođavanje emisija ugljenika (CBAM). Njegov cilj je da proizvodi koji se izvoze na tržište Evropske unije odražavaju stvarni trošak emisija ugljenika nastalih tokom proizvodnje. To znači da će privreda koja ne ulaže u čiste tehnologije i dekarbonizaciju biti manje konkurentna na evropskom tržištu i suočena sa dodatnim troškovima", naveo je Medojević i pojasnio:
"To nije važno samo za izvoznike. Manja konkurentnost domaće privrede znači manje investicija, sporiji privredni rast i manje kvalitetnih radnih mesta. S druge strane, zemlje koje razvijaju obnovljive izvore energije i grade moderan, održiv energetski sistem privlače više investicija, jer investitori danas sve više traže stabilno snabdevanje čistom energijom i predvidiv regulatorni okvir. Zelena tranzicija zato nije samo pitanje zaštite životne sredine, već i ekonomske vizije i razvoja. Ulaganjem u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i moderne mreže stvaramo uslove da Crna Gora bude privlačna za nove investicije, da naša privreda ostane konkurentna na evropskom tržištu i da građani dugoročno imaju sigurnije snabdevanje i stabilnije uslove za život. S tim u vezi, na našem putu ka Evropskoj uniji i sa strateškim opredeljenjem da se Crna Gora pozicionira kao zemlja sa investicionim ambijentom na najvišem nivou, zelena tranzicija nije opcija, već obaveza".
Saradnja sa Italijom
U sklopu elekroenergetskog sistema, Crna Gora je pokrenula i jedan od važnijih projekata u vidu podmorskog energetskog kabla sa Italijom.
"Podmorski energetski kabl Crnu Goru direktno povezuje sa jednim od najvećih i najlikvidnijih tržišta električne energije u Evropi. Njegov značaj daleko prevazilazi samu mogućnost prenosa električne energije i predstavlja strateški most za integraciju našeg tržišta u jedinstveno evropsko tržište električne energije. Prva interkonekcija, kapaciteta do 600 MW, već je pokazala koliko je ovakva infrastruktura važna za sigurnost sistema, efikasniji prenos električne energije i bolju tržišnu povezanost. Istovremeno, u toku su preliminarne aktivnosti na realizaciji druge podmorske veze istog kapaciteta, čiji završetak očekujemo do 2031. godine. Tim projektom značajno će se povećati prenosni kapacitet između Crne Gore i Italije, dodatno unaprediti pouzdanost sistema i stvoriti prostor za priključenje novih proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije", rekao je Medojević.
Reč je o projektu koji je posebno važan u kontekstu razvoja obnovljivih izvora energije. Kako se u Crnoj Gori očekuje značajan rast proizvodnje iz solarnih i vetroelektrana, neophodno je obezbediti dovoljno prenosnih kapaciteta kako bi se ta energija mogla efikasno plasirati na tržište kada postoji višak proizvodnje.
"Istovremeno, interkonekcija omogućava veću fleksibilnost sistema i sigurnije snabdevanje u periodima kada je potrebno uvoziti električnu energiju. Naš cilj nije samo da budemo tranzitna zemlja, već da iskoristimo svoj geografski položaj i energetske potencijale kako bismo postali važan regionalni energetski čvor. Podmorski kabl prema Italiji, zajedno sa budućom drugom interkonekcijom i već započetim procesom market couplinga sa Italijom, predstavlja jedan od ključnih stubova te vizije i doprinosi većoj konkurentnosti i razvoju Crne Gore. Pored toga, jačanje interkonekcija doprinosi i investicionoj atraktivnosti Crne Gore. Investitori u obnovljive izvore energije danas ne procenjuju samo prirodne potencijale, već i mogućnost da proizvedenu energiju plasiraju na regionalno i evropsko tržište. Kvalitetna prenosna infrastruktura i dobra povezanost sa susednim državama predstavljaju važan signal da je Crna Gora pouzdana destinacija za ulaganja u energetiku".
Projekti na kojima se radi
Crna Gora raspolaže izuzetnim prirodnim potencijalima i jasan je cilj koji ova država ima kako bi ih iskoristili na odgovoran i planski način, a nekoliko projekata je u toku.
"Kada je reč o proizvodnji električne energije, želim da istaknem nekoliko projekata koji su završeni ili su u toku. Pre svega, tu je puštanje u rad vetroelektrane Gvozd, kapaciteta 54,6 MW, koja predstavlja prvi veliki državni projekat tog tipa u Crnoj Gori. Ovaj projekat je posebno značajan, ne samo sa strateškog aspekta, već i zbog poruke koju šalje, imajući u vidu da smo pokazali da najveću korist od ovakvih projekata može i treba da ima država, a ne privatna lica i kompanije, kao što je to bio slučaj u mnogim situacijama iz prošlosti. Već sada su u toku aktivnosti na projektu Gvozd 2, kojim će kapacitet vetroelektrane biti povećan za dodatnih 21 MW. U završnoj fazi je i javni poziv koji Ministarstvo energetike i rudarstva priprema za dodelu tržišnih premija putem aukcija. U prvoj fazi on će se odnositi na projekte solarne energije ukupnog kapaciteta 250 MW, dok će u drugoj fazi uslediti aukcije za projekte vetroenergije ukupnog kapaciteta 200 MW", otkrio je Medojević i dotakao se lokacija:
"Razvoj neće biti stihijski. Prioritet je da se novi kapaciteti grade na područjima koja imaju dobar solarni i vetropotencijal, odgovarajuću elektroenergetsku infrastrukturu i najmanji mogući uticaj na životnu sredinu i lokalne zajednice. U tom kontekstu želim da istaknem da je u završnoj fazi i usklađivanje sa važnim delom evropske direktive RED III, kojom se definišu zone ubrzanog razvoja za projekte iz obnovljivih izvora energije, jasan postupak izdavanja dozvola i precizno definisani rokovi".
Ovi projekti, osim dobrobita koji nose celoj zemlji kada je ekologija u pitanju, otvoriće i nova radna mesta i podstaći razvoj domaće privrede. Domaće kompanije će biti uključene u projektovanje i izvođenje radova, što će koristiti za crnogorsku ekonomiju.
"S obzirom na to da energetska tranzicija nije samo pitanje proizvodnje električne energije, već i prilika za otvaranje novih radnih mesta, kao i razvoj novih znanja i veština. Kako bude rastao broj projekata u oblasti solarne energije, energije vetra, skladištenja energije i modernizacije elektroenergetske mreže, tako će rasti i potreba za inženjerima, stručnjacima za automatiku, informacione tehnologije, zaštitu životne sredine, prostorno planiranje, građevinarstvo i druge oblasti. Posebno je važno to što se ne radi samo o poslovima tokom izgradnje projekata. Objekti koji budu izgrađeni zahtevaće dugoročno održavanje, upravljanje postrojenjima, razvoj digitalnih rešenja, analizu podataka i upravljanje energetskim sistemima. Smatram da će upravo to, u godinama koje dolaze, a naročito nakon što Crna Gora postane punopravna članica Evropske unije, mladim ljudima otvoriti mogućnost da grade karijeru u svojoj zemlji, u sektoru koji će nastaviti da raste i razvija se u narednim decenijama. Naš cilj je da zelena tranzicija ne znači samo nove megavate, već i nova radna mesta, razvoj domaćeg znanja i stvaranje prilika da mladi svoju budućnost vide upravo u Crnoj Gori", objasnio je državni sekretar.
Doprinos i odgovoran pristup građana u ovom procesu su od velikog značaja, jer, kako je najjeftinija energija ona koja se ne potroši.
"Male promene, kada ih primenjuju hiljade domaćinstava, daju ozbiljne rezultate, naročito u Crnoj Gori, koja nije veliko tržište i nema veliku potrošnju energije u poređenju sa većim zemljama. Zbog toga smatram da su doprinos i odgovoran pristup građana u ovom procesu od velikog značaja, jer je najjeftinija energija ona koja se ne potroši.
Građani mogu da koriste energetski efikasnije uređaje, bolje izoluju svoje objekte, razmotre postavljanje solarnih panela tamo gde za to postoje odgovarajući tehnički uslovi i, uopšteno, odgovornije koriste energiju. U tom procesu postoji čitav niz projekata i programa podrške koji podstiču ovakav pristup i omogućavaju građanima da lakše sprovedu mere energetske efikasnosti", naveo je Matija Medojević i zaključio:
"Najvažnije je da čitaoci zapamte da energetska tranzicija nije cilj sama po sebi. Naš cilj je sigurnija, razvijenija i konkurentnija Crna Gora, ali i snažniji i povezaniji region.
Samo kroz dobru i konstruktivnu regionalnu saradnju, usklađivanje politika, razmenu iskustava i zajedničko definisanje razvojnih ciljeva, naročito kada je reč o energetskoj infrastrukturi, države regiona mogu u potpunosti da iskoriste svoje razvojne i energetske potencijale. Crna Gora na tom putu želi da bude pouzdan, kredibilan i dobronameran partner".
(EUpravo zato)