U automobilu koji je jurio gotovo 100 kilometara na sat, sedeli su Anders Olsen i Henrik Eskilson. Vukli su prikolicu sa čeličnim stubom, na kom je visio njihov prototip. Umesto da se savije ili slomi pod udarima vetra, panel je počeo da lebdi, više kao zmaj nego kao energetska oprema. Nekoliko sekundi kasnije, eksperiment se završio neuspehom.
Ali upravo taj neuspeh predstavlja početak ideje koja bi mogla da promeni način na koji proizvodimo solarnu energiju, posebno u delovima planete gde niske temperature i vetrovi vladaju.
Problem severa: Sunce je prenisko
Na severnom delu hemisfere, procene su da klasične solarne farme daju manje energije nego što bi stvarno mogle. Razlog je jednostavan, tokom zime i u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim satima Sunce je nisko na horizontu. Svetlost pada pod oštrim uglom i solarni paneli, koji su najčešće postavljeni pod fiksnim nagibom, ne mogu da je iskoriste u potpunosti.
Postoje sistemi koji prate kretanje Sunca, ali oni su teški, skupi i osetljivi na vetar. U mnogim regionima ovo znači da solarna energija ekonomski nije dovoljno isplativa.
Tako je nastala kompanija Vaja, koju su Olson i Eskilson osnovali 2023. godine. Njihova ideja bila je jednostavna, ali radikalna, umesto da se paneli učvršćuju kako bi se oduprli vetru, zašto ih ne bismo pustili da se njišu poput drveća?
Klasični vertikalni paneli bolje "hvataju" jutarnje i večernje zrake, kao i one tokom zimskih meseci. Ali njihov najveći neprijatelj je vetar. Da bi izdržali oluje, moraju se ojačati teškim konstrukcijama, što utiče na cenu i krajnju računicu onih koji žele da ih koriste.
Olson je primetio apsurd, paneli stoje pričvršćeni, ali kada se malo porazmisli logički, u prirodi ništa ne preživljava oluju tako što stoji nepomično. Sve se prilagođava, savija, okreće.
Meseci neuspeha i jedno ključno otkriće
Prvi pokušaji bili su daleko od uspešnih. Prototipi montirani na prikolici izdržali bi snažne udare vetra svega nekoliko trenutaka pre nego što popuste. Mesec, za mesecom, svaki bi završio razbijen.
Prelomni trenutak desio se kada su inženjeri precizno izračunali takozvani aerodinamički centar, tačku oko koje panel treba da rotira kako bi vetar prestao sa izazivanjem vibracija i stabilizovao konstrukciju. Onog trenutka kada je osa rotacije postavljena na pravo mesto, sve se promenilo.
Novi prototipi uspevali su da izdrže udare vetra i do 140 kilometara na sat, jačina koja je mnogo veća od one koja pogađa većinu solarnih parkova u severnoj Evropi.
Energija koja se okreće
Dizajn kompanije Vaja omogućava panelima da se rotiraju pomoću jednog motora, da se tokom oluja okrenu "leđima" vetru i da funkcionišu bez masivnih betonskih temelja. U severnim krajevima Evrope takvi paneli bi trebali da proizvode znatno više energije od klasičnih fiksnih sistema.
Iako je Vaja mala kompanija kojoj je potrebno dodatno finansiranje, već ima prve klijente koji testiraju ove panele. U svetu gde su ekstremni vremenski uslovi sve češći, filozofija osnivača zvuči previše jednostavno: možda budućnost energetike nije u tome da budemo kruti i nepomični, već da naučimo da se popustimo i prilagodimo kada je potrebno.
(EUpravo zato)