Evropska komisija priprema projekat vredan skoro 1,2 biliona evra, kako bi državama članicama pomogla da ubrzaju izdavanje dozvola za razvoj mrežne infrastrukture, projekte obnovljivih izvora energije i kapacitete za skladištenje. Sve to deo je nastojanja da se modernizuje električna mreža EU, piše Euronews.
Postojeći sistem planiranja i izdavanja dozvola za elektroenergetske mreže dugo je kritikovan kao neusklađen i prespor za ekspanziju koja je potrebna, što predstavlja ozbiljnu kočnicu za širu primenu obnovljive energije.
Države članice i privredni akteri mesecima apeluju na Komisiju da ubrza procedure, jer, prema dokumentu, dobijanje dozvola za projekte obnovljivih izvora energije može da potraje i do devet godina, što dovodi do kašnjenja i dodatnih troškova.
U okviru predstojećeg paketa za obnovu električne mreže EU, Komisija je izdvojila osam projekata koji bi trebalo da "ojačaju postojeću infrastrukturu" i obezbede "dodatne resurse", s ciljem da se ostvari "konkretan napredak" u narednih šest do devet meseci. Među njima su interkonekcije, skladištenje energije i vodonik.
Plan se posebno fokusira na jačanje mrežnih veza preko Pirineja kako bi se bolje integrisalo Iberijsko poluostrvo, zatim na povezivanje Kipra sa kontinentalnom Evropom, kao i na jačanje veza baltičkih država putem bolje konekcije Litvanije i Poljske.
Komisija će podržati i uspostavljanje offshore čvorišta za interkonekcije u Danskoj, za koje procenjuje da ima potencijala da se poveže sa dodatnim tačkama u Baltičkom moru.
Takođe, cilj je jačanje kapaciteta za skladištenje energije u jugoistočnoj Evropi i unapređenje saradnje kako bi se razvila južna vodonična koridora koja bi povezivala Tunis, Italiju, Austriju i Nemačku.
Projekat vodoničnog koridora između Portugala i Nemačke dobiće "snažnu koordinaciju" i "političku podršku" od strane Komisije.
EU je zakonski obavezana da postigne klimatsku neutralnost do 2050. godine i već je masovno uložila u obnovljive izvore energije. Međutim, zastarela infrastruktura za prenos struje izaziva velike zastoje – mnogi projekti čekaju priključak na mrežu, što podriva energetsku tranziciju.
Trenutno, EU nije na putu da ispuni cilj međusobnog povezivanja mreža od 15% do 2030. godine, jer čak 14 zemalja članica i dalje zaostaje za tim standardom.
Zastarela mreža ne prati energetsku tranziciju
Plan Komisije usmeren je na obnovu dotrajale infrastrukture, posebno kada je reč o kapacitetima za prenos između država članica, kao i na veću digitalizaciju, kako bi mreža mogla da odgovori na rastuće potrebe za električnom energijom i zahteve energetske tranzicije.
Zvaničnici ACER-a, tela koje nadzire energetsko tržište EU, navode da bi incident poput nestanka struje u aprilu na Iberijskom poluostrvu, koji je pogodio više od 60 miliona ljudi, mogao da se izbegne ukoliko bi se mreže modernizovale.
Ako paket Komisije ispuni očekivanja, mogao bi da olakša integraciju obnovljivih izvora, ali i da dugoročno smanji cenu električne energije, koja je prema izveštajima Dragija i Lete i dalje dva do tri puta viša nego u SAD.
Modernizovana mreža može poboljšati prekogranične veze, omogućiti bolje korišćenje lokalnih kapaciteta iz solarnih i vetroelektrana, kao i povećati efikasnost u uvozu i izvozu energije.
Šire posledice bi mogle biti ogromne: od bržeg širenja električnih vozila i toplotnih pumpi, do dekarbonizacije energetski intenzivnih industrija.
Tom Luis, stručnjak za energetsku politiku iz ekološke organizacije CAN Europe, pozdravio je predstojeći plan, ocenivši da će on olakšati prelazak EU na potpuno obnovljivu i otpornu mrežu.
"Uz novi evropski model planiranja, možemo efikasnije širiti i modernizovati mreže, a pritom maksimalno koristiti postojeću infrastrukturu", rekao je Luis povodom procurelog dokumenta. Dodao je i da će "nova pravila o učešću javnosti i raspodeli koristi omogućiti građanima da osete stvarne prednosti obnovljive energije, ojačaju poverenje javnosti i spreče kašnjenja u tranziciji."
Potreban oprez
Ipak, CAN Europe upozorava na oprez kako ne bi došlo do narušavanja ekoloških standarda ili otpora javnosti prema izgradnji mreža.
Kako bi se izbegle prepreke, ova organizacija savetuje da donosioci odluka daju prioritet sprovođenju zakona o obnovljivim izvorima energije, digitalizuju proces izdavanja dozvola i obezbede dovoljno osoblja i finansijskih sredstava za lokalne i nacionalne institucije koje te dozvole odobravaju.
Kristijan Rubi, generalni sekretar udruženja Eurelectric, koje predstavlja elektroenergetski sektor, apelovao je na donosioce odluka u EU da hidroelektrane sa pumpnim akumulacijama smatraju "neophodnim", jer čine više od 90% globalnih kapaciteta za skladištenje električne energije.
"Kako ubrzano širimo vetroparkove i solarne kapacitete, moramo ulagati u dugotrajna rešenja skladištenja koja sistem čine pouzdanim, pristupačnim i otpornim", rekao je Rubi na događaju u Parizu u septembru.
Ogromne investicije pred EU
Komisija procenjuje da je za kompletnu obnovu mrežne infrastrukture do 2040. godine potrebno oko 1,2 biliona evra.
Od toga bi približno 730 milijardi otišlo na distributivne mreže, a oko 477 milijardi na prenosne.
Za sada nije jasno kako će tačno biti strukturirano finansiranje. EU će verovatno morati da uključi kombinaciju evropskih fondova, nacionalnih budžeta, privatnih ulaganja i modela podele troškova, imajući u vidu veličinu potrebnih investicija.
Eurelectric predlaže da se u budžetskom okviru za period 2028–2034. uspostavi poseban decentralizovani fond za elektroenergetske mreže.
Industrija takođe preporučuje da EU izdvoji deo ukupnih sredstava namenjenih elektrifikaciji isključivo za modernizaciju, unapređenje i širenje distributivne mreže.
(EUpravo zato/Euronews)