Termoelektrana AES Maritsa Istok 1 u Bugarskoj mogla bi uskoro da dobije potpuno novo lice, menadžment kompanije razmatra zamenu jednog od kotlova savremenim reaktorom na topljenu so, koji bi služio kao velika termalna baterija.
Plan podrazumeva da se višak energije iz vetroparkova i solarnih elektrana skladišti kao toplota, koja bi potom pokretala postojeću turbinu snage 345 megavata, bez potrebe za fosilnim gorivima.
Od uglja ka fleksibilnijoj energetskoj mreži
Zbog sve većeg udela obnovljivih izvora, prvenstveno sunca i vetra, na elektroenergetskoj mreži, raste potreba za sistemima koji mogu da balansiraju promene u proizvodnji.
Kada ima više struje nego što je potrebno, višak mora negde da se uskladišti, a upravo tu na scenu stupaju različita rešenja za skladištenje, među kojima je i tehnologija reaktora sa topljenom solju.
Upravo zato Bugarska, zajedno sa zemljama regiona poput Rumunije i Turske, sve intenzivnije ulaže u skladištenje energije, ne samo kroz litijumske baterije, već i kroz alternativne pristupe poput sistema sa topljenom solju.
Termalne baterije kao spas za stare elektrane
Kompanija AES Corporation, koja upravlja elektranom u Galabovu, planira da jedan od starih blokova pretvori u termalnu bateriju tipa Carnot. Ovaj sistem funkcioniše tako što električnu energiju pretvara u toplotnu, zatim je skladišti, a po potrebi je ponovo pretvara u električnu.
Reaktor na topljenu so bi mogao da obezbedi toplotnu energiju dovoljnu za pet sati rada turbine punim kapacitetom, odnosno za proizvodnju 1,73 GWh električne energije.
Osim toga, AES je većinski vlasnik najveće vetroelektrane u Bugarskoj, Sveti Nikola, snage 156 megavata, čime bi mogao da zatvori energetski krug između proizvodnje i skladištenja.
Tržište električne energije traži fleksibilnost
Zbog sve češćih oscilacija u cenama struje na berzama, koje sve češće idu i u negativnu zonu, raste potražnja za sistemima koji mogu da reaguje brzo i efikasno.
U prvoj polovini 2025. godine, razlike u ceni između najniže i najviše tarife u toku jednog dana kretale su se između 100 i 200 evra po MWh u više od polovine dana, dok su čak 30% dana zabeležile razlike preko 200 evra.
Ovakva volatilnost najčešće nastaje kada se tokom istog dana pojavi i višak i manjak električne energije, što je posledica rasta kapaciteta u sektoru solara i vetra, najnepredvidivijih izvora.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)