Atipični kanceri, endokrinološka oboljenja, neurološke smetnje, alergije i vektorske bolesti, zajednički su imenitelj bilo da govorimo o tome da su uzroci klimatske promene ili preveliko zagađenje plastikom.
Da sistem može da funkcioniše, dokazujemo iznova kada nastane kriza, ono što nedostaje je ublažavanje i prilogođavanje klimatskim promenama i sistemski pristup prevenciji i kurativi kada kriza prođe, najvažniji su zaključci drugog WWF-ovog Foruma ekoloških politika "Uticaj na ljude i zdravlje".
"Brojni su dokazi da su poremećaji u klimi doveli do povećanog obima do danas atipičnih oboljenja za naše podneblje. Konkretan primer je groznica Zapadnog Nila ili alergije, koje svakodnevno osećamo. Spektar uzroka kreće od toplotnih talasa, preko suša i poplava do širenja virusa sa kojima se srećemo prvi put", istakla je direktorka programa zaštite prirode u WWF Adriji, Dunja Macoko Drvar.
"Poznato je da se viruši u najvećoj meri šire zahvaljujući insektima i pticama koje su najčešća meta insekata, a ne sme se zaboraviti da svako povećanje temperature, makar i za 0.1 stepen Celzijusa, znači širenje populacija insekata za oko 150 kilometara severno i južno od tačke merenja", objasnio je Milanko Šekler, naučni saradnik Veterinarsko specijalističkog Instituta u Kraljevu.
Maja Vučković Krčmar iz Delegacije Evropske unije, nadovezala se podacima Svetske zdravstvene organizacije koji upućuju na zapanjujući broj povećanja karcinoma pluća kod nepušača (registrovaano čak 200.000), kao i povećanje kardiovaskularnih oboljenja za 15 odsto u 2023. godini.
"Svojim činjenjem odnosno nečinjenjem ljudi će sebe dovesti do ivice opstanka, a priroda je ta koja opstaje", istakla je Vučković Krčmar.
Kako bi zdravstveni sistemi opstali, moramo više da ulažemo u zdravstvo, radimo na motivisanju zdravstvenih radnika da ostanu u zemlji i vodimo se preporukama stručnih, priznatih ljudi.
Prema rečima Igora Jezdimirovića iz Inženjera zaštite životne sredine, na 1,25 kg otpada koji dnevno proizvedemo, 0.2 kg je plastika koja završava na sanitarnim ili nesanitarnim deponijama.
Nepostojanje depozitnih i sistema za reciklažu i volje da se postojeći propisi sprovedu, dovode nas do toga da se svako otvaranje teme tretiranja i upravljanja otpadom dočekuje nerado.
Ako uzmemo u obzir da plastika nakon razlaganja na mikro i nano čestice završi u najvećoj meri u vodi, odakle se dalje "uvozi" u naše, ali i organizme biljaka i životinja, Maja Raković je napomenula da je Institut za biološka istraživanja Siniša Stanković formirao relacionu bazu konkretnih podataka koja se svakodnevno dopunjava egzaktnim podacima za reke Dunavskog sliva. Ova baza može da posluži kao osnov za unapređenje daljih istraživanja na temu uticaja mikroplastike na zdravlje akvatičnih sistema, pa i ljudi.
63 procenta proizvoda za svakodnevnu upotrebu sadrži ogromne vrednosti plastike u sebi, čak 15 do 50 odsto.
"Najčešći vid izloženosti čoveka štetnim supstancama plastike je preko kože (odeća, kozmetika, higijena koja sadrži ove čestice), a dugotrajna izloženost niskom intenzitetu je ključ za razumevanje kako je ova supstanca dospela u organizam", upozorava Branislava Matić iz Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut.
Još jedna važna pojava u vodi, uzrokovana klimatskim promenama jeste i "cvetanje vode" koje dovodi do pojave velike količine cijanobakterija i ukoliko nema, najpre, priznanja da se sa ovim problemom susreću gotovo sve površinske vode, zatim pravilnog i stalnog monitoringa, a konačno i pravovremeno delovanje javnih preduzeća za preradu vode, narušavanje sistema vodosnabdevanja je neminovno.
Poslednji takav slučaj dogodio se u Užicu, ali je to takođe i primer kako je kriza dovela do redefinisanja u procesima rada kako bi se ubuduće slične situacije sprečile.
Marija Simić Savić iz Udruženja Ekomar istakla je da treba ohrabriti sve nadležne za upravljanje vodosistemima da redovnim i pravilnim nadzorom omoguće neometano snabdevanje i preduprede potencijalne krizne situacije.
Forum ekoloških politika WWF je realizovao u okviru projekta "Bezbedna priroda i klima", koji finansijski podržava Evropska komisija.
Cilj tog projekta je jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva u Srbiji koje se bave zaštitom životne sredine i klimatskim promenama.
(EUpravo zato/WWF)