Ukoliko biste posetili neku skandinavsku zemlju, sigurno vam ne bi palo na pamet da i tamo možete da uživate u lokalnom vinu.
Međutim, severni predeli postaju novo plodno područje za vinogradarstvo.
Stotine vinograda se danas mogu pronaći širom Danske, Švedske, pa čak i Norveške jer prva generacija profesionalnih vinara polako pretvara hobi u malu, ali bogatu industriju.
Primera radi, više od 10.000 zasada vinove loze raste na obroncima Selanda, danskog najvećeg ostrva.
"Ljudi su otkrili da je moguće da se gaji vinova loza u Danskoj, tako da svake godine ima sve više pridošlica", rekla je Nina Fink koja se na tri hektara bavi ovom delatnošću.
Sa suprugom Nilsom je posao započela pre 13 godina, nakon što su se penzionisali u Kopenhagenu. Uglavnom uzgajaju belo grožđe, a proizvode bela vina, kao i penušava i roze.
"Imamo više dugih letnjih dana sa više sunca nego što je slučaj u Francuskoj ili Italiji, tako da su uslovi različiti", objasnila je.
Za većinu skandinavskih vinograda je sorta solaris najčešći izbor - aromatična hibridna vrsta naviknuta na hladniju klimu i otpornija na bolesti što znači da poljoprivrednici mogu da izbegavaju upotrebu pesticida.
Sorta je prvi put uzgojena u Nemačkoj 1975. godine, ali su je Skandinavci usvojili 2004. Tada se vinogradarstvo proširilo.
Nils Fink je rekao da su ljudi pozitivno iznenađeni kada okuse vino iz njihovog vinograda.
Vina prodaju, osim u svojoj vinariji, i nekim vrhunskim restoranima u Danskoj, uključujući "Geranium" koji poseduje tri Mišlenove zvezdice.
Prvo su godišnje proizvodili 4.000 flaša, ali je taj broj sada narastao na 20.000.
Inače, komercijalni vinogradi u Danskoj i Švedskoj su tek od 2000. godine dozvoljeni prema pravilima Evropske unije. Delatnost se razvila desetak godina kasnije, kada su amateri počeli ozbiljnije da se bave proizvodnjom.
Radoznalost je bila važan pokretač i otkriće da je moguće praviti vino na severu Evrope.
"Ja sam bio jedan od onih koji su počeli 2000. godine. Bilo nas je svega šestoro", rekao je Jan Beker iz Danskog udruženja vinogradara.
Danas, postoji 150 vinarija u Danskoj kao i oko 1.000 vinara koji se time bave rekreativno.
Švedska raspolaže sa 47 komercijalnih vinarija, na ukupno 193 hektara zemlje, a najveći poseduje 125.000 zasada.
"Ja sam počeo sa 500 sadnica, a danas se počinje sa 15.000 do 25.000. Da li postoji tržište za sve njih? Odgovor je da", poručio je Beker.
Međutim, uprkos impresivnim brojkama, ovde je vinska industrija i dalje u začetku u poređenju sa 800.000 hektara u Francuskoj, ili skoro milion u Španiji.
Na jugu Selanda, Jesper Raj Džensen, proizvodi crno vino poput pino noara i merloa, koji se obično vezuju za Francusku.
"Veoma je izazovno jer je sve novo za nas. Moramo mnogo da naučimo. To nije kao u južnoj Evropi gde se posao prenosi sa generacije na generaciju", rekao je.
Podaci pokazuju da su se u Danskoj i Švedskoj povećale prosečne temperature za najmanje dva stepena tokom poslednjih pet decenija. To je rezultiralo slabim zimama i dužim sezonama za gajenje voća. Ipak, ostaje rizik od mraza.
Džensen smatra da ovom području klimatske promene idu u prilog.
"Mi, vinogradari u Danskoj, srećni smo što dobijamo malo bolje vremenske prilike", izjavio je za BBC.
Ipak, Fink je uveren da je zagrevanje planete mač sa dve oštrice.
"Klimatske promene prate razna zla, poput ekstremnijih fenomena, dugih suša i jakih kiša. To nama preti kao i svima ostalima", poručio je.
Profesor Torben Bo Toldam-Andersen, istraživač sa Univerziteta u Kopenhagenu, rekao je da klimatske promene jesu bile vetar u leđa, ali su nove sorte ipak bile glavni pokretač vinogradarstva u Skandinaviji.
On predvodi program "FastGrapes" koji testira različite zasade kako bi se našli oni najpogodniji za sever Evrope.
"Toliko toga doprinosi savršenom vinu. Deo potrage se odigrava u laboratoriji", dodao je.
Prvi izabrani uzorci se sada uzgajaju na 15 probnih lokacija širom Skandinavije, Litvanije, severne Nemačke i Belgije.
Ali, čak i sa najboljim mogućim sortama grožđa i toplijim vremenom, skandinavske vinarije se suočavaju sa brojnim izazovima, poput visokih troškova rada i strogim pravilima o upotrebi pesticida.
Teško je pronaći radnike. Roman Šišeri je rođen u Francuskoj, ali se preselio u Švedsku nakon studija voćarstva i vinogradarstva.
Danas radi u vinariji "Thora" na poluostrvu Bjare, na jugozapadu zemlje.
"Moramo da obučimo radnike ili da ih dovedemo iz drugih zemalja", rekao je.
Kako dodaje, draž pravljenja vina u Švedskoj je u tome što imate slobodu za eksperimentisanje.
Ipak, vlasnica vinarije "Thora", Amerikanka Heder Oberg smatra da se sav trud i troškovi isplate.
"Možemo da se takmičimo sa evropskim proizvođačima", uverena je.
Bilo kako bilo, flaše skandinavskih vina nisu jeftine i čine samo delić tržišta. U Danskoj lokalno vino košta oko 27 evra po boci što je dvostruko skuplje od uvoznog francuskog ili španskog pića. Zanemarljiva količina se izvozi.
(Eupravo zato/BBC)