Počinje COP29 u Bakuu: Kakve će odgovore dati Samit UN o klimatskim promenama?

Danas u prestonici Azerbejdžana, Bakuu, počinje godišnji Samit Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama - COP29. Samit će trajati do 22 novembra, a okupiće lidere brojnih država, predstavnike biznisa i civilnog društva sa ciljem da se ubrzaju akcije za rešavanje klimatske krize.

Alexander NEMENOV / AFP / Profimedia U Bakuu se održaba godišnji samit UN o klimatskim promenama COP29

Godišnji Samit UN o klimatskim promenama COP29 počinje danas u Bakuu, a u narednih 11 dana svetski lideri, predstavnici civilnog društva i privrednici razgovaraće o tome kako da se što pre stana na put klimatskim promenam i posledicama koje uzrokuju.

Učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji će pre početka Samita imati i bilateralni sastanak sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim.

Kako je najavljeno, on će tokom boravka u Bakuu imati niz susreta sa svetskim liderima.

Ceremonija svečanog otvaranja Samita na Olimpijskom stadionu "Baku" planirana je za utorak, a obratiće se domaćini - predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.

Na Samitu će govoriti više od 20 lidera država, a kako je najvaljeno, predsednik Srbije biće drugi govornik, posle predsednika Kazahstana Kasima Tokajeva.

U trenutku kada globalne temperature dostižu rekordne vrednosti, a ekstremne vremenske prilike utiču na ljude širom sveta, samit ima za cilj da pokuša da da neke odgovore i unapredi konkretna rešenja za problem klimatskih promena.

Finansiranje klimatskih akcija biće jedan od fokusa ovog samita, u nastojanju da se pomogne zemljama da drastično smanje emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte i da zaštite živote ljudi i sredstva za život od uticaja klimatskih promena.

Među ključnim prioritetima COP29 je postizanje dogovora o izdvajanjima za borbu protiv klimatskih promena, obezbeđivanje da svaka zemlja ima sredstva za preduzimanje mnogo snažnijih klimatskih akcija, smanjenje emisija gasova staklene bašte i izgradnja otpornih zajednica.

Ko prisustvuje?

Učesnicima Samita obratiće se i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, poljski predsednik Andžej Duda, kao i predsednik Kipra Nikos Hristodulidis.

Slovačku će na Samitu predstavljati predsednik Peter Pelegrini, EU - Šarl Mišel, Finsku predsednik Aleksander Stub, a Španiju - premijer Pedro Sančez. Govoriće i jordanski kralj Abdula II, premijer Belgije Aleksandar De Kro, premijer Velike Britanije Kir Starmer, mađarski premijer Viktor Orban, premijerka Danske Mete Frederiksen, premijer Češke Petr Fijala, Grčke Kirijakos Micotakis.

Italiju predstavlja premijerka Đorđa Meloni, Egipat premijer Mustafa Madbuli, Albaniju premijer Edi Rama, Severnu Makedoniju predsednica Gordana Siljanovski Davkova, Crnu Goru predsednik Jakov Milatović, a BiH predsedavajući Predsedništva Denis Bećirović.

Na konfereniciji će biti reči i o priilagođavanju zemalja u razvoju klimatskim promenama i prikupljanju novčanih sredstava za to.

Konferencija će pružiti priliku zemljama da predstave svoje ažurirane nacionalne akcione planove za borbu protiv klimatskih promena.

Koje su glavne ideje, ciljevi i nastojanja Konferencije o klimatskim promenama - COP?

Konferencije UN o klimatskim promenama (COP) održavaju se svake godine i predstavljaju svetski multilateralni forum za donošenje odluka o akcijama za rešavanje klimatske krize.

Cilj samita COP je da se ograniče emisije ugljen-dioksida (CO2) i da se smanji nivo globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.

Prva konferencija COP održana je u Berlinu 1995. godine i od tada je cilj da se pronađu načini za zaustavljanje klimatskih promena i da se smanji globalno zagrevanje.

Tokom prošlogodišnjeg samita u Dubaiju, države su obećale da će utrostručiti kapacitet obnovljivih izvora energije do 2030. godine.

Na dosadašnjim konferencijama takođe su postignuti dogovori u vezi sa klimatskim promenama, a prvi je Protokol iz Kjota usvojen 1997. godine kojim su se potpisnici obavezali na smanjenje efekata staklene bašte u periodu od 2008. do 2012. godine.

Na COP21 postignut je međunarodni dogovor kojim je ograničeno globalno zagrevanje na "znatno ispod 2 Celzijusova stepena u odnosu na predindustrijske nivoe, uz napore da se ne prelazi granica od 1,5 Celzijusovih stepeni.

U Parizu je 2015. godine dogovorena i finansijska pomoć za zemlje u razvoju kako bi se prilagodile klimatskim promenama i ublažile njihove posledice, a razvijene zemlje su obećale da će mobilisati 100 milijardi dolara godišnje do 2020. godine sa ciljem povećanja tih sredstava u budućnosti.

Na konferenciji pretprošle godine dogovorena je odluka o stvaranju posebnog fonda za zemlje koje su pretrpele velike gubitke i štete usled klimatskih promena poput poplava, suša, uragana i drugih vremenskih nepogoda.

Azerbejdžan će ove godine predsedavati COP29, shodno tome da je rotirajuće predsedavanje samitima UN o klimatskim promenama prešlo na centralnu i istočnu Evropu.

Naredne godine Brazil će biti domaćin samita COP30.

(M.A./EUpravo zato/rtv.rs)