Klimatske promene treba zvanično proglasiti globalnom zdravstvenom krizom jer se njihov uticaj na zdravlje ljudi pogoršava brže nego što države preduzimaju mere za njegovo suzbijanje, navodi se u najnovijem izveštaju organizacije "Lancet Countdown".
Kako se navodi, zdravstveni rizici i posledice se naglo povećavaju od stupanja Pariskog sporazuma na snagu 2016. godine.
Zato autori izveštaja pozivaju Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) i Ujedinjene nacije da klimatske promene i zvanično proglase globalnom zdravstvenom krizom. Oni tvrde da bi formalno proglašenje krize omogućilo da se globalno delovanje u oblasti klime preusmeri sa sporih i dobrovoljnih obaveza na obavezno i koordinisano upravljanje krizom.
To bi dovelo do jačanja sistema zdravstvenog nadzora i ranog upozoravanja, brže mobilizacije sredstava, uspostavljanja pravno obavezujućih mehanizama odgovornosti i uvođenja preventivnih mera u javnom zdravstvu.
"S obzirom na starenje stanovništva i globalni rast broja stanovnika, danas je ugroženo više ljudi nego pre deset godina, što dodatno povećava razmere i hitnost zadatka prilagođavanja", naveli su autori izveštaja.
Pokazatelji iz izveštaja ukazuju na to da su se od stupanja Pariskog sporazuma na snagu zdravstveni rizici i posledice povezani sa klimom ne samo povećali već i ubrzali u brojnim oblastima u poređenju sa prethodnom decenijom.
To se odnosi na pojedine zdravstvene rizike povezane sa visokim temperaturama, učestalost suša, ekstremne padavine i klimatske uslove pogodne za prenošenje denga groznice.
Ubrzavanje ovih promena pokazuje da postojeće mere nisu dovoljne za zaštitu javnog zdravlja.
Poslednjih 11 godina je najtopliji period od početka merenja
Među ostalim predloženim merama su hitna globalna zabrana istraživanja i eksploatacije novih nalazišta fosilnih goriva, potpuno ukidanje proizvodnje električne energije iz uglja do 2035. godine i prelazak na pretežno biljnu ishranu.
Uprkos naporima koji se ulažu u borbu protiv klimatskih promena, emisije gasova sa efektom staklene bašte i dalje dostižu rekordne nivoe. Klimatske promene sve više utiču na zdravlje i ugrožavaju živote ljudi širom sveta, dok se vreme za izbegavanje potencijalno katastrofalne budućnosti brzo smanjuje.
U izveštaju se navodi da je poslednjih jedanaest godina najtopliji period otkako postoje merenja. Takođe se ističe da je broj smrtnih slučajeva godišnje povezanih sa visokim temperaturama porastao za skoro 36 odsto tokom poslednjih nekoliko decenija.
Sve češći su i šumski požari
Samo tokom 2023. godine visoke temperature bile su povezane sa rekordnih 710.000 smrtnih slučajeva, od kojih se više od 70 odsto može pripisati klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem. Istovremeno, klimatske promene stvaraju povoljnije uslove za prenošenje bolesti koje prenose vektori, među kojima su denga, zika i brojne druge bolesti.
Ekstremni vremenski uslovi i šumski požari sve češće ugrožavaju zdravlje ljudi, naročito pripadnika ranjivih grupa stanovništva i stanovnika regiona sa ograničenim mogućnostima da pravovremeno odgovore na posledice povezane sa klimom.
U tom kontekstu, autori smatraju da je potrebno hitno promeniti pristup "kako bi se preusmerilo delovanje i zaštitili zdravlje i opstanak sadašnjih i budućih generacija".
(EUpravo zato/Index.hr)