U udaljenom arktičkom arhipelagu Svalbard, glaciolog Endi Hodson pokazuje "ledene uši", po kojima je glečer Foksfona dobio ime, prema arktičkoj lisici.
Ovaj mali glečer, koji se nalazi na planini udaljenoj oko 15 kilometara od norveškog sela Longjerbjen, popularan je među turistima koji tokom leta žele arktičku avanturu.
Međutim, na Svalbardu, gde glečeri prekrivaju 57 odsto kopna, a temperature rastu i sedam puta brže od globalnog proseka, što ovo područje čini jednim od mesta na Zemlji koje se najbrže zagrevaju, Foksfona se ubrzano menja.
"Polako umire", rekao je Hodson, profesor u Univerzitetskom centru na Svalbardu (UNIS).
Jedan od jasnih znakova je konkavan oblik glečera pošto Foksfona više ne akumulira sneg. Padavine ovde sve češće dolaze u obliku kiše tako da se glečer stanjuje brzinom od jednog do četiri metra godišnje, zbog čega je danas neprepoznatljiv u odnosu na pre nekoliko godina kada je ovaj profesor poslednji put posetio lokaciju.
U fjordovima, sa druge strane sela, veliki glečerski frontovi, koji ulaze u more i karakteristični su za ova ostrva, tope se još brže. Tokom protekle dve godine, deset takvih glečera potpuno se povuklo na kopno.
Prema Hodsonovim rečima, stvari su izmakle kontroli 2024. godine nakon što su rekordno visoke letnje temperature dovele do velikog gubitka leda i to od jedan odsto na nivou celog arhipelaga. Na ovo područje utiče fenomen poznat kao arktičko pojačanje, povratna sprega u kojoj povlačenje morskog leda i zagrevanje atmosfere međusobno pojačavaju jedno drugo.
Topi se permafrost
"Praktično celo ostrvo sada gubi led", poručio je Hodson.
Longjerbjen, naselje poznato po kućama raznih boja, istraživačkim institutima i turističkim hotelima smeštenim na dnu strme doline, nalazi se na 78 stepeni severne geografske širine. To je poslednja stanica na krajnjem Arktiku pre Severnog pola. Važno je mesto za arktička naučna istraživanja, avanturiste i ljubitelje prirode.
Stanovnici ovog naselja, kojih ima 2.600, navikli su na ekstremne uslove. Zimi temperature mogu da padnu i do minus 20 stepeni Celzijusa, a od kraja oktobra do početka marta sunce uopšte ne izlazi, pa je dolina u mraku duže od 100 dana.
Međutim, sada se suočavaju sa novim i uznemirujućim izazovima. Ne samo što se sneg brže topi već počinje da se otapa i permafrost, tzv. večni led. U pitanju je zemljište koje bi tokom cele godine trebalo da bude zamrznuto, ali to sada više nije slučaj.
To ima neočekivane, ali značajne posledice.
Stanovnici su nedavno upozoreni da ne piju vodu iz česme zbog teških metala koji su dospeli u vodovodni sistem upravo zbog topljenja leda. Zbog toga moraju da se snabdevaju filtriranom vodom iz centralnog rezervoara u lokalnom supermarketu, dok opštinske vlasti istražuju problem i razmatraju dugoročna rešenja.
Topljenje permafrosta izaziva i klizišta, oštećuje temelje i zidove, zbog čega pojedine kuće postale nisu više pogodne za stanovanje, dok je stabilnost drugih zgrada ugrožena. Posledično, više nema dovoljno stambenog prostora.
Vlasti Longjerbjena su bile primorane da se prilagode novim uslovima.
Na krovu Naučnog centra Svalbarda, Gunhild B. Setren pokazuje mesto na kojem se dogodila najrazornija lavina u istoriji arhipelaga. U decembru 2015. godine zatrpano je devet ljudi, dok su u podnožju planine Sukertopen poginuli jedan muškarac i jedno dete.
"Bilo je užasno", rekla je Setren, profesorka psihologije bezbednosti koja rukovodi Arktičkim centrom za bezbednost (ASC) pri Univerzitetskom centru na Svalbardu. Centar je osnovan nakon tragedije, sa ciljem da se bavi upravljanjem rizicima i prilagođavanjem klimatskim promenama.
"Klimatske promene utiču na nas na mnogo načina. Najveći rizik predstavljaju lavine. Ovo područje je nekada bilo arktička pustinja, ali sada ima više kiše", dodala je.
Kako se prilagoditi novim klimatskim uslovima?
Posle ove tragedije je 2017. godine usledila još jedna lavina, kada su oštećene dve kuće. Smatra se da je izbila usled zagrevanja snažnih istočnih vetrova i snežnih nanosa. U to vreme, opasnost od lavina sa planine Sukertopen bila je poznata, ali sistem za upozoravanje na lavine nije postojao.
Od tada su na planini postavljene snežne ograde kako bi se smanjili nanosi, kao i zid sa preprekama za zaustavljanje lavina, dok su neki objekti srušeni, uključujući i kuću same profesorke Setren. Centar sada svake nedelje dostavlja opštini podatke o snežnim uslovima kako bi bio spreman sistem za upozoravanje na lavine.
Setrenova takođe radi na programu sa drugim udaljenim naseljima na krajnjem Arktiku, na Islandu i Grenlandu, kako bi se razmotrili zajednički problemi. Očekuje se da će do 2027. godine početi da se primenjuje novi sistem odobravanja turističkih vodiča, koji je uveo guverner Svalbarda radi bolje procene klimatskih i drugih rizika.
Geologija Arktika je složena i brzo se menja, a turistički operateri kažu da te promene ograničavaju mogućnosti za pojedine aktivnosti. U kafiću "Haski", vodič Matilda Vajs (30), koja je obuku prošla u Arktičkom centru za bezbednost, kaže da su ove godine morali da premeste motorne sanke oko 11 kilometara izvan naselja kako bi pronašli dovoljno debeo snežni pokrivač za turističke ture.
"Sneg nestaje ranije, a topljenje počinje ranije. U fjordovima se dešavaju velike promene. Morate da se držite podalje od frontova glečera zbog opasnosti da se delovi leda odlome i obruše u more", navela je.
Gubitak bezbedne vode za piće predstavljao je veliki šok za stanovništvo, izjavio je Terje Aunevik, gradonačelnik Longjerbjena i nekadašnji vozač psećih zaprega.
"U Norveškoj smo oduvek podrazumevali da možemo da pijemo česmovaču, pa je teško navići se na pomisao da sada moramo sami da je nosimo. Ljudi su ljuti", rekao je.
Lokalne vlasti su stoga iznova morale da razmisle o dugoročnom rešavanju problema.
"Sada mnogo resursa trošimo na prečišćavanje vode iz slavine, iako za piće koristimo možda samo jedan do dva odsto te vode. To je suludo rasipanje energije. Mogli bismo da imamo dva odvojena vodovodna sistema u domaćinstvima, jedan za vodu za piće, a drugi za tehničku vodu", naveo je Aunevik.
Izazovi koje donosi otapanje permafrosta, kako dodaje, preispitaju i način na koji je naselje izgrađeno.
Izgradnja novih kuća, neophodnih za rešavanje stambene krize, bila je odložena dok se naselje suočavalo sa prelaskom na novi energetski sistem. Nekadašnji rudarski kamp ranije je za grejanje koristio otpadnu toplu vodu iz rudnika. Zatim su naučnici 2025. godine otkrili da teški metali zagađuju vodovodnu mrežu.
"Ponekad kažem da smo tek na početku izgradnje potpuno novog grada. Moramo sve da promenimo. Postoji izreka da drvo ne truli na Arktiku, ali sada truli. To dovodi u pitanje način na koji gradimo naše objekte", rekao je gradonačelnik.
Ingvild Sebu Vatn, partnerka u arhitektonskom birou "LPO Arkitekter" iz Longjerbjena, kaže da je jedno od rešenja za problem topljenja permafrosta, koje ugrožava drvene temelje, bilo bušenje stenske podloge.
Drugo naselje na Svalbardu, Nju Olesund, pokušalo je sa ovim pristupom, ali Sebu Vatn navodi da su pojedini objekti počeli da se podižu usled pomeranja tla.
Oni koji traže rešenja ne isključuju ni neobične pristupe.
"Jedna od ideja koje se razmatraju kako bi se stabilizovali temelji jeste zamrzavanje tla upumpavanjem hladnog vazduha ispod objekata tokom zime", rekla je Sebu Vatn.
Prema njenim rečima, Longjerbjen se nesumnjivo suočava sa velikim teškoćama, ali se nada da bi iskustvo ovog naselja u borbi za opstanak moglo da pruži nadu drugim arktičkim područjima, poput onih na Grenlandu i u Kanadi.
"Najveći resurs koji Longjerbjen ima jesu njegovi stanovnici. Ljudi su ovde snalažljivi, a mnoge kompanije su izuzetno inovativne. Možda možemo da stvorimo nova znanja polazeći od ovog neobičnog malog mesta koje se ubrzano zagreva. To bi bio lep cilj", zaključila je.
(EUpravo zato/Guardian)