Najnoviji izveštaj Ujedinjenih nacija doneo je zabrinjavajuće informacije. Naime, globalno zagrevanje biće izraženije nego što se dosad predviđalo, čak i prema najoptimističnijem scenariju, prosečna globalna temperatura do sredine veka porašće za 1,7 do 1,8 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period, objavio je UN.
Hitno i značajno smanjenje emisija neophodno je uprkos brzom širenju obnovljivih izvora energije i uvođenju klimatskih politika koje u mnogim zemljama smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Prema izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), emisije gasova sa efektom staklene bašte trebalo bi do 2030. godine da budu smanjene za 18 odsto u odnosu na 2025. godinu, dok bi do 2035. trebale biti smanjene za 45 odsto. Tim redosledom, plan je da do 2040. godine, budu umanjene za čak 69 odsto.
Međutim, postojeći nacionalni klimatski planovi predviđaju znatno manja smanjenja. Prema njima, emisije bi do 2030. godine bile smanjene za svega 5 do 8 odsto, a do 2035. za 11 do 15 odsto.
Do kraja veka temperatura bi mogla da poraste za 2,8 stepeni
UN procenjuje da će globalna temperatura do 2100. godine porasti za 2,8 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period ako zemlje nastave da sprovode postojeće politike, a ukoliko države u potpunosti ispune svoja trenutna klimatska obećanja, globalno zagrevanje iznosilo bi 2,6 stepeni.
Obe procene više su nego prošlogodišnje, što Ujedinjene nacije povezuje sa povlačenjem SAD iz Pariskog sporazuma i promenjenim procenama istorijskih emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Gutereš: Prekoračenje granice ne znači da treba da odustanemo
Uoči naredne konferencije UN o klimatskim promenama COP31, koja će biti održana u Turskoj, generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš pozvao je zemlje da ne odustaju od smanjenja emisija i upozorio da emisije gasova sa efektom staklene bašte doprinose globalnom zagrevanju, koje podstiče poplave, požare i druge prirodne katastrofe.
"Prekoračenje temperaturnog praga ne znači predaju. I dalje možemo da obezbedimo da ono bude što manje i što kraće moguće, kao i da do kraja veka vratimo temperature ispod 1,5 stepeni", rekao je Gutereš.
Cilj Pariskog sporazuma sve je teže ostvariti
Pariskim sporazumom iz 2015. godine države su se obavezale da će nastojati da ograniče rast prosečne globalne temperature na znatno manje od 2 stepena Celzijusa, uz cilj da zagrevanje ne pređe 1,5 stepeni, a Ujedinjene nacije sada navode da se ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni, bez prekoračenja te granice ili uz samo ograničeno prekoračenje, više ne smatra ostvarivim ciljem.
Zbog toga je u novom izveštaju predstavljen scenario prema kojem bi prekoračenje ove granice bilo najmanje moguće i prema njemu postoji približno 50 odsto verovatnoće da bi se globalna temperatura do 2100. godine mogla vratiti na nivo od 1,5 stepeni iznad predindustrijskog perioda ili niže.
Bez promena
Izveštaj pokazuje i da klimatski planovi koje su države predstavile od prošle godine gotovo uopšte nisu promenili procene budućeg globalnog zagrevanja, dok bi povratak temperature na nivo od 1,5 stepeni do kraja veka zavisio od uklanjanja velikih količina ugljen-dioksida iz atmosfere.
UN na kraju upozorava da nije izvesno da li se takvo uklanjanje ugljen-dioksida može sprovesti u potrebnom obimu.
(EUpravo zato/Index)