Klimatske promene su "bespogovorno" odgovorne za intenzitet rekordnog toplotnog talasa koji je zahvatio Evropu, saopštili su naučnici iz organizacije "World Weather Attribution".
Kako se navodi, bilo bi "praktično nemoguće" da se tako ekstremne temperature jave u junu pre pedeset godina.
Sličan toplotni talas bi bio za oko 3,5°C hladniji tokom dana u junu 1976. godine, zaključuje studija naučnika iz Evrope, Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenog Kraljevstva.
"Međutim, svet je danas topliji i verovatnoća da se pojavi ovakav toplotni talas drastično se promenila", rekao je glavni autor studije Teodor Kiping sa Imperijalnog koledža u Londonu.
"Ovaj događaj u junu ne bi bio moguć bez klimatskih promena", rekao je Kiping.
Planeta se zagrejala za oko 1,4°C u odnosu na predindustrijski period, pre svega zbog sagorevanja uglja, nafte i gasa.
Naučnici se slažu da to dovodi do češćih i intenzivnijih ekstremnih vremenskih pojava poput toplotnih talasa, kao i da je ograničavanje zagrevanja ključno kako bi se izbegle najteže posledice klimatskih promena.
Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na svetu. Desetine miliona ljudi je ove nedelje bilo na udaru ekstremnih vrućina koje su u pojedinim zemljama oborile temperaturne rekorde.
"Sam vremenski obrazac nije naročito neobičan, ali temperature jesu, ili su barem bile, bez klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem", rekla je Friderike Oto, suosnivačica organizacije "World Weather Attribution".
Pošto toplotni talas i dalje traje, naučnici su koristili posmatrane i prognozirane temperature kako bi uporedili videli kako bi se on "ponašao" u hladnijim klimatskim uslovima 2003. i 1976. godine.
Čak i u poređenju sa 2003. godinom, kada je tokom velikog evropskog toplotnog talasa umrlo desetine hiljada ljudi, aktuelni talas je znatno ekstremniji, navode autori.
Sličan toplotni talas u junu 2003. bio bi za oko 2°C hladniji, navodi se u studiji.
"Godine 2003. dnevne temperature poput ovih i dalje bi bile veoma retke, dok bi noćne bile najmanje sto puta manje verovatne. Naša analiza pokazuje da se intenzivne vrućine brzo povećavaju tokom naših života, pri čemu su ovakvi događaji i do nekoliko stotina puta verovatniji nego 2003, a pre samo 50 godina praktično bi bili nemogući", navodi se u studiji.
"Klimatske promene su nedvosmisleno krivac", dodaje se.
Istraživači su istakli da vremenski fenomen El Ninjo nije imao ulogu u pokretanju ovog toplotnog talasa.
Oto je takođe ukazala na opasnost od "toplotnog stresa" koji nastaje kombinacijom visokih temperatura i vlage.
Toplotni stres nastaje kada prirodni sistemi hlađenja organizma zakažu, što može izazvati simptome od vrtoglavice i glavobolje do otkazivanja organa i smrti.
Od skoro 850 gradova u Evropi obuhvaćenih analizom, oko 45 odsto je oborilo, ili se očekuje da će oboriti, svoje istorijske rekorde u toplotnom stresu u junu.
Zbog svega toga je ovaj toplotni talas "posebno neprijatan i opasan", rekla je Oto.
Aktuelni talas je drugi takav događaj u Evropi ove godine, nakon vrućina u maju.
Organizacija "World Weather Attribution" je poručila da je brzo napuštanje fosilnih goriva "ključno ako u budućnosti želimo da izbegnemo još više temperature i njihove posledice".
(EUpravo zato/France 24)