Količina toplote koju Zemlja zadržava dostigla je rekordne nivoe u 2025. godini, a posledice takvog zagrevanja mogle bi da traju hiljadama godina, upozorile su Ujedinjene nacije.
Jedanaest najtoplijih godina ikada zabeleženo je između 2015. i 2025, potvrdila je Svetska meteorološka organizacija (WMO) u svom godišnjem izveštaju o stanju globalne klime.
Kako se navodi, prošla godina je bila druga ili treća najtoplija u istoriji merenja, sa prosečnom temperaturom oko 1,43 stepena iznad proseka u odnosu na period 1850-1900.
"Globalna klima se nalazi u vanrednom stanju. Planeta Zemlja premašuje svoje granice. Svaki ključni klimatski indikator pokazuje alarmantne vrednosti. Čovečanstvo je upravo prošlo kroz 11 najtoplijih godina u istoriji merenja. Kada se istorija ponovi 11 puta, to više nije slučajnost. To je poziv na akciju", rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.
Izveštaj WMO prvi put uključuje i energetski disbalans planete koji predstavlja odnos između energije koja ulazi u Zemljin sistem i one koja ga napušta.
U stabilnoj klimi, količina energije koja dolazi sa Sunca približno je jednaka količini energije koja odlazi.
Međutim, povećanje koncentracije gasova sa efektom staklene bašte, ugljen-dioksida, metana i azot-suboksida, "na najviši nivo u najmanje 800.000 godina" narušilo je tu ravnotežu, saopštio je WMO.
"Energetski disbalans Zemlje raste od kada se meri, odnosno od 1960. godine, posebno u poslednjih 20 godina. U 2025. dostigao je novi maksimum", stoji u dokumentu.
Rekordno zagrevanje okeana
Predsednica WMO, Selest Saulo, rekla je da je naučni napredak poboljšao razumevanje energetskog disbalansa i njegovih posledica po klimu.
"Ljudske aktivnosti sve više narušavaju prirodnu ravnotežu i sa tim posledicama ćemo živeti stotinama i hiljadama godina", rekla je ona.
Više od 90 odsto viška toplote skladišti se u okeanima.
"Toplota u okeanima je dostigla novi rekord u 2025, a stopa zagrevanja više se nego udvostručila od 2005. do 2025. u odnosu na period 1960-2005", navodi WMO.
Zagrevanje okeana ima dalekosežne posledice, poput degradacije morskih ekosistema, gubitka biodiverziteta i smanjenja sposobnosti okeana da apsorbuje ugljenik.
"To podstiče tropske i suptropske oluje i dodatno smanjuje morski led u polarnim regionima", dodaje se.
Ledeni pokrivači Antarktika i Grenlanda značajno su izgubili na masi, a prosečna godišnja površina arktičkog morskog leda u 2025. bila je najniža, ili druga najniža, otkako postoje satelitska merenja.
Prošle godine je globalni prosečni nivo mora bio za oko 11 centimetara viši nego 1993. godine.
Očekuje se da će se zagrevanje okeana i rast nivoa mora nastaviti i u narednim vekovima.
Sumorna klimatska slika
Naučni saradnik WMO, Džon Kenedi, rekao je da su globalne vremenske prilike i dalje pod uticajem La Ninje, prirodnog klimatskog fenomena koji hladi površinske temperature u centralnom i istočnom delu ekvatorijalnog Pacifika, što utiče na vetrove, pritisak i padavine.
Uslovi osciliraju između La Ninje i njenog toplijeg suparnika El Ninja, uz neutralne faze između njih.
Najtoplija godina u istoriji, 2024, bila je oko 1,55 stepeni iznad proseka u odnosu na period 1850-1900, a počela je tokom snažnog El Ninja.
Prognoze ukazuju na neutralne uslove do sredine 2026, uz moguć razvoj El Ninja do kraja godine, rekao je Kenedi.
"Ako se to dogodi, „verovatno ćemo ponovo videti povišene temperature 2027. godine", rekao je na konferenciji za novinare.
Zamenica direktora WMO, Ko Baret, ocenila je da su prognoze sumorne.
Navela je da WMO iznosi dokaze koje ima, u nadi da će informacije "podstaći ljude na delovanje".
"Ipak, ne može se reći da ovi pokazatelji idu u pravcu koji uliva nadu", dodala je.
U jeku ratova na Bliskom istoku i rasta cena goriva, Gutereš je poručio da svet mora ozbiljno da shvati ovo upozorenje.
"U ovo doba ratova, klimatski pritisci otkrivaju još jednu istinu - naša zavisnost od fosilnih goriva destabilizuje i klimu i globalnu bezbednost. Današnji izveštaj bi trebalo da nosi upozorenje da se klimatski haos ubrzava, a odlaganje može samo biti pogubno", zaključio je Gutereš.
(EUpravo zato/France 24)