U svetlu klimatskih promena, prolećno vreme danas u Beograd stiže skoro mesec dana pre njegovog kalendarskog početka.
Ovo su pokazali rezultati originalne analize koju su sproveli dr Vladimir Đurđević i Lazar Filipović sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, u saradnji sa specijalizovanim portalom Klima101.
„Prema našoj analizi, tokom poslednje decenije prolećno vreme stiže u Beograd već 22. februara, što je čak 26 dana pre kalendarskog početka proleća”, kaže dr Vladimir Đurđević, jedan od vodećih stručnjaka za klimatske promene na našim prostorima i profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu.
Analiza je imala dva koraka.
Prvo je izmerena medijalna srednja dnevna temperatura u Beogradu, 20. marta, u periodu od 1961. do 1990. godine. Ta temperatura iznosi 8,8 °C - to je nekada bila prosečna temperatura na prvi dan proleća u Beogradu.
Zatim su autori analize iskoristili ovu temperaturu i tražili: kada je, za svaku godinu od 1961. do danas, ova temperatura bila nadmašena bar pet dana uzastopno.
„Taj peti dan smo proglasili ‘početkom proleća’”, objašnjava Lazar Filipović, autor analize i asistent na Fizičkom fakultetu u Beogradu.
Kako pokazuje analiza, u poslednjoj deceniji (2016-2025), razlika u odnosu na nekadašnju normalu je dramatična: prolećni vremenski uslovi u proseku se javljaju već 22. februara.
To znači da proleće danas stiže u Beograd skoro mesec dana pre kalendara.
„Prema našoj metodologiji, u ranijoj normali (1961-1990) početak proleća je imao mnogo ustaljenije ponašanje”, napominje on. „Samo četiri puta je početak bio pre 1. marta u ovom periodu, dok se nakon 1991. godine ovo desilo 16 puta.”
Mada to možda zvuči kao dobra vest, raniji dolazak proleća sa sobom nosi i niz povišenih rizika. U poljoprivredi, ranije proleće znači raniji početak rasta i razvoja biljaka, što podiže rizik od mraza, koji je prethodnih godina drastično uticao na berbu u voćnjacima širom Srbije.
„Pored toga, ima i drugih posledica kao što je narušavanje godišnjeg hidrološkog ciklusa, širenje raznih štetočina, ranija sezona alergija, raniji rizik od požara na otvorenom”, dodaju autori analize.
Ovo „obesmišljavanje” kalendara dr Vladimir Đurđević vidi kao deo šireg procesa transformacije klime na našim prostorima.
„Možda najzanimljiviji uvid jeste upravo to ‘topljenje zime’”, zaključuje dr Đurđević. „Definitivno idemo ka tome da, umesto četiri godišnja doba vekovima tipična za umerene geografske širine, imamo dve sezone – toplu i hladnu – bez jasnih prelaznih perioda. Jedino nisam siguran kako ćemo ta buduća dva godišnja doba uopšte zvati.”
Analiza sa Instituta za meteorologiju u Beogradu potvrđuje da raniji dolazak proleća nije samo naš subjektivni utisak, već nova klimatološka realnost našeg glavnog grada.
(EUpravo zato/Klima 101)