Prema najnovijem izveštaju Međunarodnog instituta za životnu sredinu i razvoj (IIED), broj dana sa ekstremno visokim temperaturama značajno je porastao u najvećim svetskim gradovima. U periodu od 1994. do 2024. godine broj dana sa temperaturom iznad 35 stepeni povećan je za više od 50 odsto.
Analiza obuhvata 40 najnaseljenijih svetskih prestonica, uz dodatak Pretorije i Johanezburga iz Južne Afrike i Sao Paola iz Brazila. Podaci su prikazani po decenijama, a period istraživanja od 31 godinu obuhvata i 2024, najtopliju godinu otkad postoje merenja, prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji.
Autori izveštaja upozoravaju da gradovi postaju sve nepovoljnija i nezdravija mesta za život, te da će se taj trend nastaviti ukoliko se ne sprovedu mere za prilagođavanje na rastuće temperature.
Najveći porast zabeležen je u Manili, gde se broj dana sa ekstremnim vrućinama povećao sa 10 u 1994. na čak 79 u 2024. godini. Pretorija beleži najveći skok u prosečnim vrednostima, sa tri na 11 dana između prve i poslednje decenije posmatranog perioda.
U 2024. godini registrovan je i rekordni broj dana sa temperaturama od 35 stepeni ili više, ukupno 1.612, što je za više od 50 odsto više u odnosu na 1994. godinu. Prosečan godišnji broj dana porastao je sa 1.062 u periodu 1994-2003. na 1.335 u periodu 2015-2024.
Trend rasta se ubrzava, jer su tri najtoplije godine u posmatranju zabeležene od 2019. Devet gradova, među kojima su Kairo, Johanezburg, Rim, Tokio, Vašington i Manila, imalo je 2024. najveći broj ekstremno toplih dana u istoriji.
Najizraženije promene primećene su u zemljama u razvoju. U Kairu se broj dana sa temperaturama iznad 35 stepeni povećao sa 58 na 87, a u Kinšasi sa 9 na 17. U afričkim gradovima prosečan broj takvih dana porastao je za 64 odsto, dok se u Najrobiju gotovo udvostručio sa 10 na 21.
U Južnoj Africi, Pretorija beleži rast sa tri na 11 dana godišnje, a Johanezburg sa sedam na 50. U Sao Paolu je 2024. zabeleženo rekordnih 120 dana ekstremne vrućine.
U Aziji, Peking, Seul i Tokio zajedno su zabeležili rast broja vrelih dana za više od 120 odsto, sa prosečnih 16 na 38 godišnje.
Evropski gradovi takođe osećaju posledice:u Rimu se broj vrelih dana više nego udvostručio (sa 11 na 24), a u Madridu porastao sa 35 na 47. U hladnijim gradovima poput Londona, Berlina i Pariza takođe su zabeleženi značajni skokovi.
IIED upozorava da će, s obzirom na to da će do 2030. većina svetske populacije živeti u urbanim sredinama, problem ekstremnih vrućina postati još ozbiljniji ako se ne preduzmu hitne mere.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)