Evropska unija, kako stvari stoje, ne razmatra odlaganje uvođenja sistema za naplatu prekogranične takse na emisije ugljen-dioksida - CBAM, iako treće zemlje i kompanije koje izvoze u EU, pogotovo sektor proizvodnje i prenosa električne energije, imaju probleme u prilagođavanju.
Početne tarife, koje bi svake godine bile povećavane do izjednačavanja sa cenom iz mehanizma EU ETS, stupiće na snagu 1. januara 2026.
Mehanizam je pojednostavljen, a cilj je da da se olakša usklađivanje s novim sistemom, a da istovremeno ne budu ugroženi klimatski ciljevi kojima on teži.
CBAM je alatka za ujednačavanje cene koja se plaća po toni emisija ugljenika za robu proizvedenu u EU, u okviru Sistema EU za trgovanje emisijama (EU ETS), sa budućim nametom na određena dobra iz uvoza. Ideja je da se zemlje van EU ohrabre da pojačaju svoje klimatske ambicije i okrenu se proizvodnji koja emituje manje štetnih gasova.
Zasad bez olakšica za Zapadni Balkan
U takozvanim trećim zemljama, uključujući Zapadni Balkan i Tursku, i tamošnjim kompanijama koje izvoze cement, gvožđe i čelik, aluminijum, đubriva, električnu energiju i vodonik u EU, vreme ističe. Da bi dobile izuzeće, vlasti bi trebalo prvo da uvedu nacionalne sisteme za naplatu ugljenika.
Evropska mreža operatora prenosnog sistema električne energije (ENTSO-E) je prošle sedmice ukazala na više protivrečnosti u delu CBAM-a koji pokriva taj sektor. Predložila je Evropskoj komisiji da prelazni period produži za 12 meseci, do 1. januara 2027. godine. Međutim, za sada nema političke volje za odlaganjem.
Štaviše, Evropska komisija početkom 2026. treba da proceni da li da proširi CBAM i na druge sektore koje pokriva ETS, kao i da predstavi mere koje pomažu izvoznicima.
EU je propisala da će tarife povećavati svake godine, dok na početku 2034. ne dostignu nivo u EU ETS-u.
Evropska komisija je u februaru objavila da će mere koje je predložila doneti uštede od ukupno 6,3 milijarde evra.
(EUpravo zato/Balkangreenenergynews.com)