Visoke cene struje povećavaju pritisak na osam zemalja Evropske unije koje uporno održavaju visoke poreze na električnu energiju.
Evropska unija već godinama pokušava da reformiše pravila o minimalnim porezima na energiju, ali bezuspešno. Prvobitni cilj reforme bio je ekološki – niži porezi na struju mogli bi da podstaknu njenu veću upotrebu, što bi pomoglo u smanjenju emisije ugljen-dioksida. Međutim, od 2022. godine, kada su cene energije naglo porasle, glavni fokus više nije ekologija, već kako smanjiti troškove za potrošače.
Trenutno, EU zakon propisuje minimalne poreske stope – jedan evro po megavat-satu (MWh) za domaćinstva i 0,5 evra za industriju. Međutim, bilo kakva promena ovih minimalnih iznosa zahteva jednoglasan dogovor svih 27 zemalja članica, a do sada nije postignut kompromis.
Zato sada Evropska komisija poziva zemlje članice da same smanje poreze na struju.
"Svi se slažemo da cene energije moraju da budu niže, a jedan od načina da to postignemo odmah jeste da smanjimo poreze", rekao je prošle nedelje evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen. On je posebno izdvojio osam država EU, uključujući i svoju Dansku, koje imaju znatno više poreze na struju od minimuma propisanog zakonima EU.
"Ako bismo želeli, mogli bismo vrlo brzo da ih smanjimo," dodao je Jorgensen.
Akcioni plan za pristupačnu energiju
Evropska komisija 26. februara predstavlja svoj Akcioni plan za pristupačnu energiju. Prema procurelim informacijama, u tom dokumentu stoji da zemlje EU "već danas mogu da smanje račune za struju" – što je jasna poruka državama poput Nemačke, Francuske i Holandije koje i dalje zadržavaju visoke poreske stope.
Međutim, iako ministri energetike žele da smanje cene, njihove kolege zaduženi za finansije mogu biti protiv, upozorava Jorgensen. Na primer, u Nemačkoj su porezi na struju prošle godine doneli čak 6,8 milijardi evra budžetu države.
Stručnjak Conall Heussaff iz istraživačkog centra Bruegel kaže da vlade oklevaju da smanje poreze, jer se plaše da bi to moglo da poveća energetsko siromaštvo. U nekim zemljama porezi na struju su viši, dok su istovremeno niži na gas i druga fosilna goriva.
"Mnogi građani i dalje zavise od fosilnih goriva za grejanje domova", objašnjava Heussaff. Naglo povećanje poreza na gas i istovremeno smanjenje poreza na struju moglo bi da ih dovede u nepovoljan položaj.
"Takva promena bi bila nepravedna", zaključuje on.
(EUpravo zato/Euractiv)