- Ursula fon der Lajen poručila je da Evropa mora da smanji zavisnost od nafte i gasa i da pređe na čistu električnu energiju proizvedenu u Evropi.
- Najavila je mere za veći udeo struje u proizvodnji i potrošnji, uz upozorenje da su kompanije pod pritiskom, a računi građana rastu.
Uvozom fosilnih goriva uvozimo i šokove i krize, a odgovor Evrope treba da bude veća proizvodnja i potrošnja čiste električne energije, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u Evropskom parlamentu.
"Sve dok Evropa zavisi od nafte i gasa, naš prosperitet je izložen događajima na koje ne možemo da utičemo. Uvozom fosilnih goriva uvozimo i šokove i krize koji s njima dolaze. Zato moramo da promenimo način na koji trošimo energiju", rekla je Fon der Lajenova.
"Danas moramo da donesemo stratešku odluku kako bismo osigurali energetsku nezavisnost u budućnosti. To podrazumeva zamenu fosilnih izvora energije čistom električnom energijom proizvedenom ovde, u Evropi", naglasila je predsednica Komisije tokom rasprave o pripremama za sastanak Evropskog saveta 15. i 16. oktobra.
Vetar i sunce proizveli su prošle godine u Uniji više električne energije nego sva fosilna goriva zajedno, a blok od 27 država članica instalirao je 2025. godine oko 80 gigavata (GW) novih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Fon der Lajenova je to pozdravila, ali je upozorila da istovremeno "šest puta više kapaciteta još čeka priključenje" na elektroenergetske mreže.
"Kompanije su pod velikim pritiskom"
Reagujući na energetsku krizu, Fon der Lajenova je najavila da će Evropska komisija pokrenuti strateški dijalog o evropskim rafinerijama sa ciljem smanjenja troškova, kao i da će Brisel u narednim mesecima predložiti mere za povećanje udela električne energije u ukupnoj proizvodnji i potrošnji.
"Svi osećamo te povećane troškove. Kompanije su pod velikim pritiskom. Ljudi se bore sa plaćanjem računa. Situacija bi mogla dodatno da se pogorša sa ulaskom u zimu. Zato moramo da delujemo odmah", izjavila je predsednica EK.
Predsednica Komisije podsetila je na početku obraćanja da je Evropa pre ruske invazije na Ukrajinu uvozila 45 odsto gasa iz Rusije, dok danas uvozi oko 12 odsto, jer je diversifikovala snabdevanje.
"Do kraja godine bićemo na nuli", rekla je fon der Lajen, dodajući da to pokazuje kako Evropa može da odgovori na krize ako deluje zajednički.
Ona je takođe pozdravila to što su zemlje Grupe G7 pristale da oslobode do 100 miliona barela dizela i sirove nafte iz svojih kriznih rezervi kako bi se odgovorilo na drastičan rast cena energenata izazvan američko-izraelskim ratom sa Iranom i blokadom Ormuskog moreuza.
Kritikovala zahtev za "velikim rezovima"
Na raspravi o pripremama za sastanak Evropskog saveta otvorene su teme energetske krize, višegodišnjeg finansijskog okvira za period od 2028. do 2034. godine, konkurentnosti Unije i proširenja.
Fon der Lajenova je kritikovala zahteve za "velikim rezovima" u predstojećem evropskom budžetu, koje su u odnosu na predlog Evropske komisije izneli Nemačka i još nekoliko država članica.
"Svesna sam teške budžetske situacije u državama članicama, ali moram da upozorim na opasnosti velikih rezova. Time bi bili ozbiljno ugroženi ključni prioriteti oko kojih smo se svi složili", naglasila je.
Brisel je prošle godine predložio ukupan budžet Evropske unije od dva biliona evra za period od 2028. do 2034. godine, što predstavlja povećanje od približno 60 odsto u odnosu na sadašnji budžet.
(EUpravo zato/Index.hr)