Evropsko energetsko tržište ulazi u zimu pod pritiskom visokih cena energenata, neizvesnosti oko snabdevanja naftom i gasom i smanjene proizvodnje hidroelektrana. Zbog toga se očekuje veća potražnja za električnom energijom, što dodatno stavlja prenosne mreže na test.
Glavni dispečer Elektromreže Srbije Dragan Rakić kaže da je srpski prenosni sistem spreman za predstojeću zimu. EMS, kako navodi, tokom cele godine radi na održavanju i pripremi mreže.
Potrošnja struje bila rekordna
Tokom leta dnevna potrošnja električne energije u Srbiji dostizala je između 95 i 98 miliona kilovat-časova. Sa padom temperatura smanjena je na oko 80 do 82 miliona kilovat-časova dnevno.
To je za približno 17 do 18 odsto manje u odnosu na letnji maksimum.
Visoke temperature tokom prethodna dva meseca istovremeno su povećale opterećenje prenosne mreže, zbog čega su pojedini planirani radovi bili odloženi. Rakić kaže da su u međuvremenu završeni svi planirani remonti dalekovoda.
Suša smanjuje proizvodnju
Nizak vodostaj širom regiona smanjio je proizvodnju hidroelektrana, a otežao je rad i pojedinim termoelektranama i nuklearnim elektranama koje koriste vodu za hlađenje.
Mađarska je povećala proizvodnju nuklearnih elektrana na oko 2.000 megavata, dok nuklearna elektrana Černa Voda u Rumuniji još ne proizvodi struju.
Na evropskom tržištu značajnu ulogu imaju solarne elektrane, dok sve više pažnje privlače baterijska skladišta koja višak energije proizveden tokom dana čuvaju za periode veće potrošnje.
Cene električne energije trenutno su znatno više nego prošle godine. Tokom dana kreću se oko 100 do 120 evra po megavat-času, dok u večernjim vršnim satima dostižu i 400 do 500 evra.
EMS spreman za vanredne situacije
Elektromreža Srbije priprema različite scenarije za zimu i sarađuje sa susednim elektroenergetskim sistemima. Posebnu ulogu imaju mobilni servisni stubovi, čiji je broj povećan na 25 kompleta.
Oni omogućavaju da se u slučaju oštećenja dalekovoda ili stubova mreža mnogo brže vrati u funkciju.
Napreduje Transbalkanski koridor
U Srbiji napreduje i izgradnja Transbalkanskog dalekovodnog koridora, projekta koji treba da poveže elektroenergetske sisteme Rumunije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Italije.
Prve dve faze su završene, dok je u toku treća, koja obuhvata izgradnju 400-kilovoltnog dalekovoda između Obrenovca i Bajine Bašte, dugog oko 109 kilometara. Završetak ove faze očekuje se tokom 2028. godine.
Poslednja faza predviđa povezivanje Bajine Bašte sa sistemima Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Prema Rakićevim rečima, novi prenosni kapaciteti trebalo bi da doprinesu stabilnosti snabdevanja električnom energijom u Srbiji i čitavom regionu.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)