Energetska saradnja jedna je od ključnih oblasti novouspostavljenog strateškog dijaloga Srbije i Amerike, a fokus je jačanje bezbednosti snabdevanja i razvoj novih infrastrukturnih projekata. Diversifikacija gasnih pravaca i razvoj Vertikalnog gasnog koridora mogli bi da povećaju energetsku sigurnost Srbije i njen značaj u regionu, naveo je energetski stručnjak Željko Marković.
Marković je istakao da dugoročna stabilnost ipak zavisiti od ulaganja u infrastrukturu, obnovljive izvore energije i postepenog smanjenja uvozne zavisnosti.
Strateški dijalog Srbije i Sjedinjenih Američkih Država otvorio je i pitanje buduće energetske saradnje dve zemlje, a jačanje energetske bezbednosti, diversifikacija snabdevanja gasom i povezivanje Srbije sa regionalnim energetskim koridorima izdvojeni su kao ključni prioriteti, dok američki mediji ocenjuju da bi Srbija mogla da postane značajno regionalno gasno čvorište.
Marković smatra da je uspostavljanje strateškog dijaloga Beograda i Vašingtona pre svega značajan politički korak, ali da bi konkretne koristi mogao da donese i energetskom sektoru ukoliko se realizuju projekti predviđeni tim okvirom saradnje.
"Projekat koji je već ušao u pripremnu fazu jeste reverzibilna hidroelektrana 'Đerdap 3'. Pored toga, država je prepoznala mogućnosti za razvoj gasne infrastrukture, kao i projekte u oblasti geotermalne i nuklearne energije", istakao je Marković.
Projekat RHE "Đerdap 3"
"Do sada smo se uglavnom oslanjali na ruski gas. Puštanjem interkonekcije sa Bugarskom već smo napravili korak ka diversifikaciji, jer je omogućen transport azerbejdžanskog gasa. Što imate više pravaca snabdevanja, manja je zavisnost od jednog izvora", naveo je energetski stručnjak i dodao da postojeća gasna infrastruktura Srbiji već omogućava dvosmerni transport, što dodatno povećava fleksibilnost sistema i mogućnost snabdevanja iz različitih pravaca:
"Postojeći pravac prema Mađarskoj ima dovoljan kapacitet i omogućava da se gas koji stiže sa juga transportuje ka severu, ali i obrnuto. Upravo ta dvosmernost je jedna od važnih prednosti sistema".
"Geopolitika određuje energetiku i ekonomiju"
Marković tvrdi da će alternativni izvori snabdevanja i njihov značaj, u narednom periodu zavisiti i od buduće politike Evropske unije prema ruskom gasu.
"Taj gas je trenutno najkonkurentniji po ceni i zato ga većina zemalja i dalje uvozi. Međutim, ako EU sprovede plan da u naredne dve do tri godine u potpunosti obustavi njegovo korišćenje, onda će ovi novi pravci snabdevanja postati realna alternativa", ocenio je stručnjak.
Srbija može biti regionalni centar
Kako je istakao Marković, Srbija ne mora imati koristi samo kao tranzitna zemlja, naprotiv, može postati i regionalni energetski centar, ukoliko nastavi sa razvojem infrastrukture i skladišnih kapaciteta.
"Srbija može da razvija trgovinu gasom, usluge balansiranja sistema i druge komercijalne aktivnosti koje predstavljaju dodatan izvor prihoda".
Kada je reč o narednih pet do deset godina, Srbija mora istovremeno da razvija obnovljive izvore, povećava energetsku efikasnost, elektrifikuje saobraćaj i gradi nove gasne i naftne pravce, kako bi postepeno smanjila uvoznu zavisnost.
"Država ne može da izabere samo jedan kolosek. Pored interkonekcija i diversifikacije snabdevanja, moramo više da ulažemo u sopstvenu proizvodnju energije. U solarnoj energiji smo na oko 450 vati instalisane snage po stanovniku, dok su Rumunija i Mađarska već iznad 900, što pokazuje koliko prostora imamo za napredak", zaključio je Marković.
(EUpravo zato/RTS)