Cene gasa za domaćinstva u glavnim gradovima Evropske unije porasle su između početka februara i početka aprila 2026. godine, što se povezuje sa pojačanim geopolitičkim tenzijama na Bliskom istoku.
Istovremeno, cene električne energije u proseku su beležile pad, što pokazuje da se evropska energetska tržišta kreću u različitim pravcima.
Prema analizi portala Euronews, iako su goriva poput benzina i dizela znatno poskupela, situacija na tržištu energije za domaćinstva je znatno složenija: gas poskupljuje, dok struja u većini slučajeva pojeftinjuje.
Stručnjaci objašnjavaju da su aktuelne tenzije na Bliskom istoku pre svega poremetile snabdevanje energentima, što direktnije utiče na tržište gasa nego na tržište električne energije, koje je više povezano sa lokalnim izvorima proizvodnje.
Struja uglavnom jeftinija u Evropi
Prema indeksu cena energije za domaćinstva (HEPI), prosečna cena struje u glavnim gradovima EU pala je za 3,1 odsto u periodu od 2. februara do 1. aprila 2026. godine, sa 26,13 na 25,31 evrocent po kilovat-času.
Najveći pad zabeležen je u Talinu (19%), zatim u Kopenhagenu, Stokholmu i Ljubljani, gde su cene takođe značajno pale. Smanjenje veće od 10% registrovano je i u Helsinkiju, Rigi i Madridu.
Analitičari ističu da je proleće period kada raste proizvodnja iz obnovljivih izvora, dok potrošnja opada nakon grejne sezone, što dodatno obara cene struje u mnogim državama.
U pojedinim zemljama, poput Španije, Velike Britanije i Kipra, vlade su dodatno ublažile račune građana kroz poreske olakšice i smanjenje PDV-a na energiju.
Ipak, nisu svi gradovi zabeležili pad.
U Rimu je struja poskupela za 7,9%, dok su rast cena imali i Dablin, Lisabon i Atina.
Stručnjaci objašnjavaju da su poskupljenja izraženija u državama gde je proizvodnja električne energije više oslonjena na gas, jer tada cena gasa direktno utiče na cenu struje.
Gas značajno poskupeo širom Evrope
Za razliku od struje, cene gasa za domaćinstva u EU porasle su u proseku za 6,8 odsto u istom periodu, sa 10,67 na 11,40 evrocenti po kilovat-času.
U većini evropskih prestonica zabeležen je rast, a najveća poskupljenja registrovana su u Briselu, Berlinu i Atini, gde su cene skočile i preko 20 odsto. Značajan rast zabeležen je i u Beču, Amsterdamu, Rimu, Londonu i Parizu.
Samo nekoliko gradova imalo je pad cena gasa, među kojima je Madrid sa najvećim smanjenjem, zatim Ljubljana i Varšava.
Analitičari ocenjuju da je rast cena gasa posledica globalnih ograničenja u snabdevanju i geopolitičkih rizika, dok na struju više utiču lokalna proizvodnja i energetska politika pojedinih država.
Gde je energija najskuplja, a gde najjeftinija?
Cene električne energije u Evropi značajno se razlikuju od grada do grada. Najskuplju struju plaćaju stanovnici Berna, Brisela, Dablina, Berlina i Praga, gde cene idu i do oko 39 evrocenti po kilovat-času.
Na drugoj strani, najniže cene struje beleže Kijev, Budimpešta, Podgorica i Beograd, gde su znatno niže od evropskog proseka.
Slične razlike postoje i kod gasa. Najskuplji gas plaća se u Stokholmu, Amsterdamu i Bernu, dok su među najjeftinijima Kijev, Budimpešta, Beograd i Zagreb.
Stručnjaci napominju da se konačna cena energije u velikoj meri razlikuje zbog poreza, subvencija i troškova distribucije, koje svaka država može da menja u zavisnosti od ekonomske politike i situacije na tržištu.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)