- Brisel kroz zadrugu Brupower pokazuje model u kojem građani ulažu u solarne panele na javnim zgradama i koriste lokalno proizvedenu energiju. Projekti su raspoređeni širom grada, a struja se nudi po stabilnijoj ceni od tržišne.
- U Sen-Žilu su paneli postavljeni na krovu sportskog centra, a opština podstiče učešće građana, vlasnika i podstanara. Ulaganja počinju od 50 evra, pa projekat nije namenjen samo onima sa većim budžetom.
Na krovu sportskog centra u briselskoj opštini Sen-Žil postavljeni su solarni paneli koji proizvode električnu energiju za lokalnu zajednicu. Projekat je nastao u saradnji opštine, energetske zadruge "Brupower" i građana, koji mogu da ulažu novac u solarne projekte i tako postanu deo lokalne proizvodnje energije.
Ideja je jednostavna, piše Brisel Tajms, umesto da se električna energija proizvodi daleko od mesta gde se troši, građani zajedno ulažu u solarne panele na krovovima škola, sportskih centara, crkava i drugih zgrada.
Proizvedena energija zatim ostaje u lokalnoj zajednici, dok građani-investitori dobijaju mogućnost da koriste obnovljivu energiju po stabilnijoj ceni.
Takvi projekti sami po sebi neće rešiti belgijsku zavisnost od fosilnih goriva niti značajno promeniti nacionalni energetski miks. Ali pokazuju kako bi energetska tranzicija mogla da izgleda u svakodnevnom životu: solarni paneli na zgradi u komšiluku, novac lokalnih građana uložen u projekat i električna energija koju koriste ljudi koji žive u istoj zajednici.
Upravo na tome Brupower pokušava da izgradi svoj model. Energetska zadruga, osnovana tokom pandemije koronavirusa, danas ima više od 1.000 solarnih panela širom Brisela i projekte u 11 od 19 briselskih opština.
Njena ambicija nije samo da proizvodi čistu energiju već i da deo koristi od energetske tranzicije ostane među ljudima koji u njoj učestvuju.
To pitanje postaje sve važnije u trenutku kada su cene energije i dalje visoke. Nakon velikog skoka cena 2022. godine, izazvanog ruskom invazijom na Ukrajinu i poremećajima na evropskom energetskom tržištu, mnoga domaćinstva i dalje osećaju posledice skupih energenata.
Belgija je među zemljama EU sa najskupljom električnom energijom. Prema podacima Eurostata, 2025. godine domaćinstva u Belgiji plaćala su prosečno 34,99 evra za 100 kilovat-sati, dok je cena u Mađarskoj iznosila svega 10,82 evra.
Zbog toga priča o solarnim panelima u Sen-Žilu nije samo priča o klimatskim promenama. Ona je i priča o tome ko proizvodi energiju, ko od nje ima koristi i da li prelazak na obnovljive izvore može istovremeno da bude i socijalno pravedniji.
Od solarnih panela do energetske zajednice
Brupower je nastao tokom pandemije kovida-19, kada je grupa građana počela da se sastaje putem Zooma. Bili su zabrinuti zbog toga što je energetski sektor u Briselu, kako kaže suosnivač zadruge Sebastijen Mutij, bio "potpuno neotporan na krize".
Najmanji snabdevači energije su propadali, dok su tržištem sve više dominirali veliki igrači poput TotalEnergiesa i Engieja.
"Naša ideja bila je da proizvodimo čistu energiju i da je isporučujemo građanima po stabilnoj ceni", kaže Mutij.
Od tada je Brupower prikupio 650.000 evra i postavio više od 1.000 solarnih panela širom Brisela. Godine 2024. regulator mu je odobrio da lokalnu, obnovljivu električnu energiju prodaje po stabilnoj ceni od 29 evra za 100 kWh, što je oko 30 odsto manje od cena velikih snabdevača.
Jedan od primera takvog pristupa nalazi se upravo u Sen-Žilu, gde je opština 2024. godine raspisala tender za postavljanje solarnih panela. Projekti koji su uključivali građane dobijali su dodatne bodove.
Za Loes Salomez, odbornicu Sen-Žila zaduženu za energiju, klimu i biodiverzitet, ovakav pristup ima smisla jer energetsku tranziciju ne posmatra samo kao pitanje smanjenja emisija.
"Energija je u srcu ekološke politike", naglasila je.
Za Salomez, prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore istovremeno je prilika da se odgovori na dva problema: klimatske promene i energetsko siromaštvo.
Energetsko siromaštvo podrazumeva situaciju u kojoj domaćinstvo mora da smanji potrošnju energije toliko da to počinje da ugrožava zdravlje i kvalitet života. Prema izveštaju Fondacije kralja Boduena, gotovo 23 odsto stanovnika Brisela bilo je pogođeno energetskim siromaštvom 2022. godine.
Zato je jedan od izazova bio ubediti stanovnike da i oni mogu da učestvuju u proizvodnji energije.
Kada je opština prvi put organizovala informativni sastanak o projektu Brupowera, pojavile su se samo dve osobe. Neki stanovnici mislili su da je projekat namenjen samo ljudima koji imaju novca za veća ulaganja, dok su drugi smatrali da ih se ne tiče jer su podstanari.
Opština je zato morala da objasni da u projektu mogu da učestvuju i vlasnici i podstanari i da za to nije potrebno veliko bogatstvo. Prosečno ulaganje u Brupower širom Brisela iznosi oko 2.000 evra, ali udeli počinju već od 50 evra, pa građani mogu da kupe samo jedan ili dva.
Za Mutija je upravo to suština modela: građani ulažu u proizvodnju energije, a korist ostaje u njihovom kraju.
"Ja uložim svoj novac, a moj komšija, koji je samohrani roditelj, ima koristi tako što troši tu energiju. Električna energija ide mom komšiji, a novac ostaje lokalno", objašnjava on.
Brupower sada sa opštinom radi na postavljanju solarnih panela na drugim javnim objektima, uključujući škole i crkve, kao i na stambenim zgradama, u saradnji sa zajednicama etažnih vlasnika.
U septembru 2026. godine solarne panele dobiće i crkva Sainte-Alène iz 1950-ih, čime će još jedan prepoznatljiv objekat u Sen-Žilu postati deo lokalne energetske mreže.
Zadruga pokušava da ide i korak dalje. Kroz koncept "solarnih ulica" obilazi domaćinstva i pita stanovnike da li žele zajednički da postave solarne panele, po nižoj ceni nego kada bi svaki vlasnik samostalno ugovarao instalaciju. Kroz inicijativu SeaCoop građanima omogućava i ulaganje u projekte energije vetra na moru.
(EUpravo zato.rs)