Vode uz obalu centralnog i severnog Jadrana poslednjih nedelja je zahvatilo veliko cvetanje algi koje se vidi i iz svemira.
Satelitske snimke cvetanja objavio je Kopernikus, program Evropske unije za posmatranje Zemlje.
Kako se navodi, razmnožavanje algi koje je more obojilo u uočljivo zelenu boju, verovatno je podstaknuto višim temperaturama mora od prosečnih i nedavnim obilnim padavinama koje su povećale dotok rečnih voda u more.
"Cvetanje algi vidljivo je na ovom snimku od 2. maja 2025. Jarkozelena područja na slici jasno se ističu u odnosu na tamnoplave delove mora koji nisu zahvaćeni", pisalo je u objavi.
Cvetanje algi može da smanji nivo kiseonika u vodi i poremeti morski život, što predstavlja rizik za ribarstvo i turizam.
Kopernikusov Pomorski servis pruža dodatne podatke i analize kako bi pomogao donosiocima odluka u oblikovanju efikasnih politika za suzbijanje posledica cvetanja algi.
Kopernikus prati klimatske promene, zagađenje vazduha i mora, stanje šuma, tlo, led i još mnogo toga pomoću satelita poput Sentinela i uz pomoć zemaljskih senzora. Podaci su besplatni i javno dostupni, a koriste ih naučnici, institucije, ekonomije i vlade.
Hrvatski naučnici iz Instituta Ruđer Bošković najavili su da će ovih dana izaći na teren kako bi prikupili uzorke i videli što se tačno događa i da li je ugrožena samo italijanska strana obale ili i hrvatska.
Cvetanje mora postaje redovna pojava
Svake godine u prolećnim mesecima severni Jadran zahvata fenomen poznat kao cvetanje mora, odnosno, masovno razmnožavanje algi u površinskom sloju mora.
Taj prirodni proces posebno je izražen u aprilu i maju kada se podudaraju idealni uslovi za rast fitoplanktona: obilje hranljivih materija, porast temperature mora i povoljni vremenski uslovi, naročito obilne kiše.
Naučna istraživanja pokazuju da je severni Jadran posebno osetljivo područje zbog zatvorenog geografskog oblika i snažnog uticaja kopnenih voda. Najveći doprinos tome daje reka Po, koja se u Jadransko more uliva s velikim količinama nitrata i fosfata, hranjivih materija koje potiču iz poljoprivrede, kanalizacijskih izliva i industrijskog zagađenja. Te materije dospevaju u more u najvećim količinama upravo nakon obilnih kiša i otapanja snega, što je uobičajeno u proleće.
Istovremeno, more se zagreva, a u uslovima slabog vetra i smirene površine dolazi do stvaranja toplog gornjeg sloja koji se ne meša lako s hladnijim, dubljim slojevima. U tom toplom, stabilnom sloju zadržavaju se hranljive materije i dolazi do eksplozije rasta algi.
Klimatske promene podstiču cvetanje
Sve više istraživanja povezuje intenzitet i učestalost ovakvih cvetanja s klimatskim promenama koje donose ne samo više toplotnih talasa i ranije zagrevanja mora, već i češće ekstremne padavine koje pojačavaju ispiranje tla i unošenje materija u more.
Pojava cvetanja nije nova, ali ono danas postaje sve intenzivnije i dugotrajnije. S jedne strane, ono je deo prirodne dinamike morskih ekosistema, ali s druge strane, kada pređe određenu granicu, može da ima ozbiljne posledice.
Odumiranje algi, manjak kiseonika i opasnost za ljude
Kada alge odumru, njihova razgradnja troši kiseonik iz mora, što može dovesti do pojave hipoksije – stanja s niskom koncentracijom kiseonika, pogubnog za mnoge morske organizme. U ekstremnim slučajevima dolazi do masovnog uginuća riba, školjki i drugih životinja.
U severnom Jadranu već su zabeleženi slučajevi cvetanja toksičnih algi koje mogu da štete i ljudskom zdravlju, posebno ako kontaminiraju školjke ili uzrokuju iritacije kod kupača.
Ekonomske posledice
Osim ekoloških posledica, cvetanje mora ima i ekonomski uticaj – utiče na ribarsku industriju, marikulturu i turizam. Zamućena, zelenkasta voda može odvratiti turiste, a šteta u uzgajalištima školjki i riba može biti velika.
Naučna zajednica smatra da je ključ za smanjenje ovih pojava dugoročno upravljanje izvorima zagađenja – naročito poljoprivrednim oticanjem iz rečnih slivova poput onog reke Po – kao i praćenje klimatskih trendova. Programi poput Kopernikusa, koji prate cvetanja mora putem satelita, sve su važniji u razumevanju i ranom otkrivanju ovih događaja.
Cvetanje mora u severnom Jadranu indikator je ne samo ekoloških procesa već i šire povezanosti između klime, ljudske aktivnosti i stanja mora. Razumevanje tog fenomena ključno je za očuvanje biodiverziteta, održivo ribarstvo i turizam, ali i za dugoročnu zaštitu jednog od najvrednijih evropskih priobalnih ekosistema.
(EUpravo zato/Index.hr)