- Osam evropskih gradova je ušlo u uži izbor za Evropsku zelenu prestonicu i Evropski zeleni list, a finalisti su birani po rezultatima u sedam oblasti zaštite životne sredine.
- Za zelenu prestonicu takmiče se Olborg, Bjeljsko-Bjala, Košice, Porto i Saragosa, dok su kandidati za zeleni list Benidorm, Čiklana de la Frontera i Estareža.
Osam evropskih gradova je ušlo u uži izbor za osvajanje titule Evropske zelene prestonice i Evropskog zelenog lista.
Finalisti su mesta koja predstavljaju primere dobre prakse i mogu da inspirišu druge gradove efikasnim merama za obezbeđivanje visokog kvaliteta života i smanjenje zagađenja.
Titula se dodeljuje gradovima sa više od 100.000 stanovnika:
- Olborg (Danska)
- Bjeljsko-Bjala (Poljska)
- Košice (Slovačka)
- Porto (Portugal)
- Saragosa (Španija)
Finalisti za Evropski zeleni list 2028. godine
Za ovu titulu takmiče se manji gradovi sa između 20.000 i 100.000 stanovnika:
- Benidorm (Španija)
- Čiklana de la Frontera (Španija)
- Estareža (Portugal)
U prvoj fazi je panel nezavisnih stručnjaka detaljno procenio svaku prijavu, a finalisti su izabrani na osnovu dosadašnjih rezultata i ambicija da odgovore na urbane izazove sa kojima se suočavaju zbog klimatskih promena, zagađenja i gubitka biodiverziteta.
Ocenjuje se sedam oblasti zaštite životne sredine:
- kvalitet vazduha
- upravljanje vodama
- biodiverzitet, zelene površine i održivo korišćenje zemljišta
- otpad i cirkularna ekonomija
- zagađenje bukom
- ublažavanje klimatskih promena
- prilagođavanje klimatskim promenama
Koji gradovi se bore za titulu Evropske zelene prestonice?
Olborg (Danska)
Olborg se izdvaja po integrisanom pristupu prilagođavanju klimatskim promenama, pa se mere ugrađuju u gradske i lokalne planove. Učešće građana je od ključnog značaja, a grad ih redovno informiše i podstiče na aktivno učešće. Olborg ima veoma efikasan sistem upravljanja otpadom.
Bjeljsko-Bjala (Poljska)
Bjeljsko-Bjala ostvaruje značajan napredak u ublažavanju klimatskih promena. Grad je sproveo više od 30 posebno osmišljenih mera, koje su dovele do smanjenja emisija iz grejanja i zgrada. Modernizacija sistema daljinskog grejanja takođe je donela značajna poboljšanja energetske efikasnosti. Bjeljsko-Bjala ima aktivan energetski klaster i gradskog ekosavetnika.
Košice (Slovačka)
Košice ostvaruju dobre rezultate u svim oblastima održivosti. Stanovnici su uključeni u procese prilagođavanja klimatskim promenama kroz ciljane inicijative, dok privreda doprinosi odgovornim upravljanjem vodama, čime se smanjuje pritisak na javnu mrežu za snabdevanje pijaćom vodom. Gradska uprava sistematski uključuje sve podatke o kvalitetu vazduha u prostorno planiranje.
Porto (Portugal)
Porto ostvaruje visoke rezultate u svim oblastima urbane održivosti, posebno u upravljanju vodama i prilagođavanju klimatskim promenama. Tokom protekle decenije grad je unapredio otpornost i održivost urbanog vodnog sistema kroz modernizaciju infrastrukture, obnovu ekosistema i aktivno uključivanje lokalne zajednice. Porto želi da obezbedi da se različite aktivnosti u oblasti održivosti međusobno dopunjuju i jačaju.
Saragosa (Španija)
Saragosa ostvaruje odlične ukupne rezultate, posebno u oblastima urbanog biodiverziteta, zelenih površina i održivog korišćenja zemljišta. Grad je usvojio Master plan zelene infrastrukture, kojim su utvrđene različite strategije za povećanje i povezivanje zelenih elemenata širom grada.
Ko bi mogao da osvoji priznanje Evropski zeleni list?
Benidorm (Španija)
Benidorm je uspešan u svim oblastima urbane održivosti i pokazuje snažnu posvećenost upravljanju vodama i prilagođavanju klimatskim promenama. Uspeo je da smanji emisije, istovremeno upravljajući velikim brojem turista. Benidorm aktivno koristi zelenu infrastrukturu za ublažavanje efekta urbanog toplotnog ostrva i unapređenje upravljanja vodama.
Čiklana de la Frontera (Španija)
Grad ima snažan okvir za ublažavanje klimatskih promena i jasan sistem praćenja rezultata, koji podržavaju alat za izračunavanje ugljeničnog otiska i javna platforma za informisanje o energiji. Njihova "Zona dobrih emocija", kampanja zone niskih emisija, radionice o računima za struju i lokalna energetska zajednica su samo neki od primera uspešnih kampanja koje uključuju građane.
Estareža (Portugal)
Estareža se izdvaja rezultatima u oblasti kvaliteta vazduha i ublažavanja klimatskih promena. Podstiče se održiva mobilnost, pa se više od polovine putovanja unutar grada obavlja pešice ili javnim prevozom. Poseban cilj je poboljšanje energetske efikasnosti stambenih zgrada i razvoj zelenih i plavih površina.
Šta dalje?
Pobednici su proglašeni 8. oktobra na svečanoj ceremoniji dodele nagrada u portugalskom Gimaraisu, ovogodišnjem pobedniku.
Pobednik Evropske zelene prestonice dobiće nagradu od 600.000 evra za sprovođenje svoje strategije, dok priznanje Evropski zeleni list dobijaju jedan ili dva grada u iznosu od po 200.000 evra.
Šta to znači za gradove?
Učešće u takmičenju za Evropsku zelenu prestonicu donosi značajne prednosti gradovima i pre nego što se proglasi pobednik.
Svaki grad koji se prijavi dobija nezavisnu procenu stručnjaka, koja predstavlja vredan način za poređenje sa drugim mestima, dok oni koji uđu u uži izbor odmah dobijaju priznanje kao vodeći primeri savremene urbane održivosti.
Pobednici dobijaju veliku međunarodnu pažnju što podstiče lokalnu ekonomiju kroz razvoj turizma i privlačenje investicija.
Kako se evropski gradovi prilagođavaju toplijoj klimi?
Kako leta postaju sve toplija, a vremenski obrasci sve nepredvidljiviji, urbanisti vraćaju više prostora drveću, parkovima i vodi.
U Barseloni su, na primer, neke ulice zatvorene za saobraćaj, dok su druge pretvorene u parkove i pešačke zone.
U Milanu je zgrada "Vertikalna šuma" pokazala kako zelenilo može i da se unese na lokacije na kojima nema dovoljno prostora za parkove. Na terasama dve stambene kule nalazi se više od 21.000 stabala i žbunova.
U holandskoj Bredi su građani svojim učešćem transformisali čitav grad, pa su betonske ploče zamenjene travom, cvetnim lejama i drvećem. Na kućama i školama su postavljene krovne bašte.
Danas je 60 odsto grada pod zelenim površinama što je rezultat napornog rada koji je trajao više od 10 godina. Breda je 2025. godine postala prvi nacionalni park-grad u Evropskoj uniji.
Nagrade za zelene gradove, međutim, ne odnose se samo na dodavanje biljaka zgradama ili ulicama. Nemački Hajlbron, koji smo i mi imali prilike da posetimo, osvojio je titulu Evropske zelene prestonice za 2027. godinu zahvaljujući dobrim rezultatima u oblasti kvaliteta vazduha i vode, politikama smanjenja buke i smanjenja količine otpada.
(EUpravo zato/Europa.eu)