Duboko ispod evropskog tla postoje mesta u kojima Sunce nikada nije imalo ulogu. Ovde ne rastu biljke, ne postoji fotosinteza i vazduh često miriše na trula jaja. Ipak, život opstaje - prilagođen hemiji kamena, u najekstreminijim uslovima koje naša planeta ima.
Život bez Sunca
Za razliku od sveta na površini, gde energija dolazi od svetlosti, u ovim pećinama osnovu života čini proces u kojem mikroorganizmi koriste hemijske reakcije sumpora, metana ili amonijaka kao izvor energije.
Bakterije koje oksidišu sumpor stvaraju osnovu čitavog lanca ishrane - sitnih beskičmenjaka, a oni dalje postaju plen paukova, rakova i drugih pećinskih predatora. To su ekosistemi koji funkcionišu potpuno nezavisno od sveta kakav poznajemo na površini.
U sumpornim pećinama zidovi su često prekriveni belim, sivim ili žućkastim biofilmovima - kolonijama bakterija koje pretvaraju otrovne gasove u energiju. Bez njnih, pećine bi bile nenastanjene bilo kakvim oblikom života.
Sumporne pećine kao odgovor na pitanje: Kako je nastao život našđ Zemlji?
Priroda je čudesna i pronalazi najneočekivanije načine da stvori život i u najekstreminijim uslovima. Evropa, sa svojom složenom geologijom je upravo mesto gde se mogu naći dobri primeri ovakvih ekstrema, od sumpornih pećina Balkana i Karpata do toksičnih podzemnih voda Italije i Rumuni, preko pećina bogatih metanom u jugoistočnoj Evropi.
Za naučnike, ovo nisu samo prirodne zanimljivosti, već laboratorije u kojima pronalaze odgovore koji ih muče. Istraživanja ovih ekosistema pomažu u razumevanju stvaranja života na Zemlji, pronalaženja načina za život na Marsu ili mesecima poput Evrope (Jupiterov satelit), ali i načina na koji se organizmi prilagođavaju ekstremnim okolnostima.
Movile pećina u Rumuniji, prema procenama naučnika - izolovana najmanje 5,5 miliona godina, oblikovala je ekosistem koji funkcioniše potpuno nezavisno od fotosinteze. Ovde mikroorganizmi koriste hemijske reakcije sumporovodonika i metana da bi stvorili energiju, i na taj način "pokrenuli" lanac ishrane koji uključuje sitne beskičmenjake i specijalizovane predatore. U ovom podzemnom svetu, život ne samo da opstaje, on se razvija u složenim, stabilnim zajednicama koje niko nije mogao da predvidi.
Njeni mikrobi su vremeplov u same prapočetka nastajanja naše planete i života na njoj. Tačnije, pre nego što je atmosfera postala bogata kiseonikom i pre nego što je fotosinteza postala primarni izvor energije. Svaka bakterija, svaki biofilm na zidovima pećine, daje uvid u to kako se život mogao razvijati u ekstremnim, izolovanim uslovima.
Postoji još par sličnih primera u Evropi, poput Frarasi pećinskom sistemu u Italiji, i sumporna pećina u kanjonu Vromer na granici Grčke sa Albanijom. Studije ovakvih sistema otvaraju vrata razumevanju temelja života na planeti i pružaju ključne smernice u potrazi za životom van Zemlje, u podzemnim okeanima ili ispod ledenih površina Jupitera i Saturna.
Kao takvi, oni su više od zanimljivosti. Njihova izolovanost i osetljiv balans hemijskih procesa podsećaju nas koliko je život krhak, a uporan. Svaka promena - od ljudskog zagađenja do klimatskih promena - može ugroziti injih, ali i naše razumevanje nastanka života - i potencijalni život van granica atmosfere Plave planete.