Lisabon je nekada dočekao digitalne nomade koji su masovno hrlili u zemlju, zahvaljujući jeftinim kirijama, blagim zimama, mladom stanovništvu i živoj društvenoj sceni.
Ali ovaj priliv od oko 16.000 dodatnih ljudi, povrh godišnje turističke brojke od 6,5 miliona, počeo je da ostavlja kiselkast ukus meštanima i vlastima.
Ovo se delimično može pripisati većim platama koje digitalni nomadi obično uživaju. Da bi se kvalifikovali za vizu, digitalni nomadi moraju da zarađuju najmanje 3.280 evra mesečno.
Ovo je često duplo više od plate lokalnog stanovništva, od kojih 50 odsto u proseku zarađuje 1.000 evra mesečno).
Takođe, Portugal ima jednu od najnižih minimalnih plata u Evropi, koja iznosi 957 evra mesečno, u poređenju sa 2.146 evra u Irskoj, 2.571 evra u Luksemburgu i 1.323 evra u susednoj Španiji.
Zemlja je takođe u zamahu stambene krize koja se najoštrije oseća u gradovima.
Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, cene kuća u Portugalu su se udvostručile od 2018.
Kirije takođe oštećuju stanovnike Lisabona, pri čemu prosečna kirija jednosobnog stana sada iznosi 1.200 evra, što je povećanje od 17 odsto od decembra 2022. do decembra 2023.
Digitalni nomadi mogu da plate 2.500 evra mesečno za stan, za kraći boravak tokom leta, dok četvoročlana porodica sada plaća između 2.100 i 3.000 evra kirije.
Ishrana je takođe dosta poskupela. Obrok u restoranu srednje klase košta najmanje 20 evra po osobi, bez alkohola.
Nove mere
Sve ovo nije ostalo bez odgovora vlasti, a portugalski zvaničnici se vraćaju na neke od planova i inicijativa koje su i privukle digitalne nomade.
Ovo uključuje ukidanje neuobičajenog poreskog boravka (NHR), što je omogućilo paušalnu stopu poreza na dohodak od 20 odsto, u januaru 2024.
Međutim, ne slažu se svi sa ovim merama.
„Portugal je privlačio neke od najsjajnijih umova na svetu sa NHR-om, a okončanje ove mere za privlačenje talenata bila je najveća greška koju je naša prethodna vlada napravila", rekao je Gonsalo Hol, izvršni direktor Nomadk-a, globalne platforme za digitalne nomade sa sedištem u Portugalu.
„NHR je bio moćan alat, Španija je zadržala svoju verziju i mnogi ljudi koji su bili zainteresovani za Portugal sada se sele u Španiju ili Dubai", napisao je on na LinkedInu.
On je uporedio masovni egzodus digitalnih nomada sa „odlivom mozgova".
„Portugal će ponovo izgubiti stanovništvo 2024. godine, nakon istorijske 2023. godine u kojoj nismo imali odlive", napisao je on.
Umesto toga, on sugeriše da bi vlada trebalo da usvoji državnu strategiju za decentralizaciju i privlačenje talenata u druge oblasti Portugala, uključujući Algarve, Porto i Madeiru.
Pored toga, vladino zakonodavstvo Mais Habitacao, usvojeno 2023. godine, ima za cilj da poveća dostupnost jedinica za dugoročni zakup u odnosu na kratkoročne.
Ovaj program takođe štiti iznajmljivače od povećanja kirije, pa zakupnine ne mogu porasti za više od 2 procenta u kućama koje su iznajmljene u poslednjih pet godina.
Vlada je 2023. godine takođe odlučila da suspenduje nove Airbnb licence ili licence za kratkoročno iznajmljivanje (Alojamento Local) u stanovima i smeštajima koji se nalaze u popularnim oblastima na obali.
Bolesni i oni koji imaju 65 i više godina ne mogu biti podvrgnuti novom režimu urbanističkog zakupa, zakonu koji je usvojen 2019. godine, koji omogućava stanodavcima da povećaju kiriju za skoro 7 procenata.
Pogled u budućnost
Dobra vest za one koji su sebi priuštili luksuz rada na daljinu sa bilo kog mesta je da je gubitak Portugala zapravo dobitak ostatka Evrope, a manje poznate destinacije nude vize za digitalne nomade i pristupačne troškove života.
Budimpešta je, primera radi, 28 odsto jeftinija za život od Lisabona, gde se procenjuje da su kirije za 56 odsto niže.
Glavni grad Estonije, Talin, je 11 odsto jeftiniji za život od Lisabona, uz rente koje su 50 odsto niže.
Takođe, troškovi života u Bukureštu, u Rumuniji, su 34 procenta jeftiniji od Lisabona, a cene zakupa su skoro 63 procenta niže.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)