Ako imate sreće, dva dana tokom sedmice su vam slobodna, a kako biste ih što bolje iskoristili, EUpravo zato vam predlaže nekoliko lokacija u Srbiji koje bi trebalo da posetite. Neke od njih su pored vode, što bi vam moglo dobro doći kao rashlađenje, a svakako su u pitanju istorijske znamenitosti što znači da biste tom prilikom mogli mnogo i da naičite.
Golubačka tvrđava
Na mestu gde je Dunav naširi, na samom u ulazu u Đerdapsku klisuru, leži utvrđeni srednjevekovni grad Golubac. Tvrđava na istoku Srbije jedna je od najbolje očuvanih u Evropi i od velikog značaja, za srednjovekovnu istoriju Starog kontinenta.
Poznato je da se tvrđave grade na strateški važnim položajima, pa je tako i Golubačka, zbog mesta na kom se nalazi bila cilj osvajanja mnogim narodima.
Utvrđeni grad je teškim lancem povezan sa stenom Babakaj (koja i danas viri iz vode u sred Dunava), tako da je nekada onaj pod čijom je kontrolom tvrđava bila, u potpunosti kontrolisao kako drumski, tako i rečni saobraćaj kroz Đerdapsku klisuru.
Tvrđavu Golubački grad čine tri dela: prednji, zadnji i gornji grad (sa citadelom). Tvrđava ima ukupno 10 (9+1) kula i dve velike kolske kapije. Ispred grada se nalazi prednji zid koji čini spoljni zid šanca, koji je verovatno bio napunjen vodom. Protok vremena, ali i druge različite okolnosti, poput vremenskih nepogoda i ratova, dovele su do toga da tvrđava bude oštećena, a neki njeni delovi urušeni.
Lepotu i značaj ovog mesta prepoznala je i Evropska unija koja je finansijski učestvovala u obnovi tvrđave. Obnavljanjem Golubačke tvrđave, Evropska unija je značajno doprinela obogaćivanju turističke ponude istočne Srbije i njenom ekonomskom razvoju. Rekonstrukcija istorijskog objekta, koji se smatra jednim od najlepših na Dunavu trajala je pet godina, a Evropska unija u projekat je uložila preko 8 miliona evra.
Fetislam tvrđava
Prolaskom kroz Đerdapsku klisuru, Dunav nas vodi do grada Kladova i Fetislam tvrđave, koja se nalazi na samoj obali reke. Izgradnja ovog dunavskog zdanja je delo sultana Sulejmana Veličanstvenog, koji je 1524. godine zapovedio da se napravi utvrđenje na Dunavu, da služi kao strateško uporište za dalja osvajanja na sever. Ime Fetislam potiče iz turskog jezika (Feht-ul-islam), što bi u prevodu značilo kapije islama. Prvobitno je bio izgrađen samo mali grad, da bi u XVIII veku, usled pojačanih ratnih delovanja turske vojske, bile izgrađene zidine koje čine Veliki grad.
Usled veoma uzburkane istorije ovih predela, Fetislam je često menjao svoje gospodare. Najduže je bio u rukama Osmanlija, veoma često su ga austrougraske snage osvajale, a veoma kratko se nalazio pod komandom srpskih ustanika u toku Prvog srpskog ustanka. Konačno, 1867. godine Kladovska tvrđava, kao i ostalih pet u kojima se još uvek nalazila turska vojska (Kalemegdan, Smederevo, Užice, Soko i Šabac), su predate knezu Mihailu Obrenoviću, čime je zvanično poslednji turski vojnik napustio teritotiju srpske Kneževine. Datum predaje ključeva (26. aprila) se ujedno i obeležava kao Dan opštine Kladovo.
Pored izuzetno zanimljive arhitekture, Fetislam je takođe idealno mesto za odmor i zabavu. Vremenom je stvoren park unutar zidina, koji meštanima služi za odmor i rekreaciju. Pogled na Dunav i Turn Severin, rumunski grad sa preke strane Dunava, upotpunjavanju doživljaj i čine Kladovsko utvrđenje mestom koje treba videti.
Uz očigledni turistički potencijal koji opština Kladovo ima, projekat “#EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam“ će kroz saradnju i podršku omogućiti da se taj potencijal u što većem procentu i na najbolji način i iskoristi. Ne čudi da je Fetislam odabran kao lokacija od velikog značaja, ne samo kao turistička atrakcija, već i veoma važan spomenik kulture. Obnovom Glavne kapije (Varoš kapije), bedema Velikog grada, kapije Malog grada, i letnje pozornice, kladovska tvrđava će opet zasijati i opravdati epitet „Biser Dunava.“
Ramska tvrđava
Ramska tvrđava je utvrđenje iz 15. veka koje se nalazi na strmoj padini na desnoj obali Dunava, u selu Ram, opština Veliko Gradište, istočna Srbija. Tvrđava se nalazi na steni, koja je sa severoistočne strane nagnuta ka Dunavu.
Ramska tvrđava ima pet kula povezanih moćnim bedemima. Građena je kao prvo tipično artiljerijsko utvrđenje u Srbiji. Ona poseduje 36 topovskih otvora, što govori o njenoj velikoj moći, a poređenja radi valja istaći da tvrđava Kalemegdan u Beogradu ima samo 22 otvora. Oni su raspoređeni na zidovima kula i bedema, tako da pokrivaju ceo krug oko tvrđave. Veliko je interesovanje turista za obilazak Dunavske lepotice, jer kako sami posetioci govore, ne postoji bolje mesto da razumemo srednjovekovne bitke nego da stojimo na samom bojištu!
Jedna od legendi kaže da je Romulov mlađi brat Rem, nakon svađe sa bratom, krenuo sa svojom suprugom Leticijom da potraži sebi najromantičnije mesto na svetu, kako bi tu nastavio svoj život. Danima su lutali, dok u smiraj dana nisu došli do visoke stene sa koje se pogled pružao na veliku, moćnu, a potpuno mirnu reku. Stena pod njima isijavala je jarko crvenom bojom, dok je reka poprimala ružičaste tonove.
Očaran prizorom, pogledao je svoju voljenu Leticiju, čije je lice bilo obasjano jakom svetlošću, a boja njene kose poprimila je intenzivne tonove. U njihovim očima su se ogledale sve te divne boje i oni su u isti mah odlučili – ovde ćemo napraviti dom. Po Remu naselje i danas nosi naziv Ram, a zalaske Sunca na ovom mestu "Nacionalna geografija" proglasila je za jedne od najlepših u Evropi.
Posetioci Ramske tvrđave odnedavno imaju priliku da učestvuju u interaktivnoj turističkoj šetnji "Ramski košavski vremeplov" srednjevekovnim utvrđenjem kroz koju ih vode autentični vodiči kostimirani u istorijske junake koji su obeležili izgradnju, čuvanje i posvećenost ovom kulturno-istorijskom lokalitetu.
Interaktivna turistička šetnja je, zapravo, scenski nastup kroz koji se na autentičan način prepričava istorija Ramske tvrđave i Dunava.
Vodiči ture "Ramski košavski vremeplov" sertifikovani su kroz obuke programa Interpret Europe organizovanog u okviru projekta "EU za kulturno nasleđe i turizam" koji finansiraju Evropska unija i Vlada Nemačke, a sprovodi GIZ.
Felix romuliana
Svakog koga navede put u Timočku Krajinu, bilo u prolazu ili sa namerom, trebalo bi da poseti monumentalnu carsku palatu Felix Romuliana. Ovo mesto, nadomak Zaječara, a odmah uz selo Gamzigrad, odiše duhom starih Rimljana. Nekada velelepno zdanje izgradio je rimski imperator Galerije, na prelazu iz trećeg u četvrti vek. Posle vladavine, a kako bi nakon carske službe proveo ostatak života u raskoši i miru, Galerije se odlučuje da izgradi sebi palatu, negde u svom rodnom kraju.
Za Felix Romulianu se dugo smatralo da je bila rimsko utvrđenje (castrum), sve dok se iskopavanjem nije utvrdilo da je u pitanju kompleks carske palate. Opasana je zidinama na tri nivoa, čiji su ostaci navodili istraživače da sumnjaju da je ovo bilo samo utvrđenje, što je bilo i logično, imajući u vidu blizinu Dunavskog limesa. Unutar zidina nalaze se ostaci carskih prostorija i hramova posvećenih paganskim božanstvima, ne samo rimskog panteona već i istočnjačkih bogova. Takođe, nalazile su se i odaje za vojnike i osoblje, bez kojih bi život u palati bio nezamisliv. Arhitektura samih zidina, a pogotovo rezidencijalnih građevina i hramova, sagradjena je u potpunosti u kasnoantičkom maniru. Išarane zidine raznobojnim opekama, podni i zidni mozaici neprocenjivog značaja i stubovi od belog mermera u atrijumu čine ovo mesto zaista čarobnim.
Iako veličanstvenog izgleda i lepote, palata nije imala slavnu istoriju. Ubrzo nakon Galerijeve smrti 311.godine, ona postaje meta varvarskih napada, obnavlja je vizantijski car Justinijan u VI veku, ali ubrzo ponovo pada u zaborav. Prva istraživanja Felix Romuliane počinju u XIX veku, ali je njen tačan identitet utvrđen tek 1984. kada je pronađena arhivolta sa natpisom Felix Romuliana, čime je utvrđena prava lokacija palate. Nakon ovog revolucionarnog otkrića, iskopavanja su otkrila veliki deo carskih objekata, hramova i zidina. Narodni muzej u Zaječaru je preuzeo brigu o lokalitetu, kao i prezentaciju same palate i njene istorije i umetnosti. Jedan deo stalne postavke muzeja obasjava istinu o Galeriju i njegovoj palati. Galerijeva mermerna glava, mozaici boga Dionisa i Lavirinta samo su neki od ostataka koji, i posle više od jednog i po milenijuma, plene svojom lepotom.
U unapređivanju ponude ovog mesta takođe je učestvovala Evropska unija. Izgradnjom centra za posetioce na samom lokalitetu Felix Romuliane, projekat #EUzaTebe – za kultruno naseđe i turizam“ poboljšaće ponudu posetiocima, pre svega u prezentaciji arheoloških pronalazaka, dela istorije rimskog carstva, a posebno istorije carske palate.
Takođe, ovaj građevinski poduhvat će omogućiti istraživačima bolje uslove za rad i boravak u neposrednoj blizini samog arheološkog nalazišta. Modernizacija će se osetiti i na ekonomskom i finansijskom planu, jer se može očekivati veći broj posetilaca, što iziskuje otvaranje novih radnih mesta.
Rajačke pimnice
Nedaleko od Negotina, na brdu iznad sela Rajac, nalaze se Rajačke pimnice. U ovom mestu autentičnog izgleda ne stanuju ljudi, već vino. Pimnice su, zapravo, naselje napravljeno za proizvodnju i skladištenje vina. Etimologija termina "pimnice" je zanimljiva. U izvornom obliku se govorilo “pivnice“, od glagola piti i imenice vino. Ali je s vremenom V prešlo u M, stoga se sada češće izgovara kao pimnice, iako su oba oblika prihvaćena.
Rajačke pimnice su nastale u toku devetnaestog i početkom dvadesetog veka, kada su i doživele svoj vrhunac. Usled širenja filoksere (biljne vaši koja napada vinovu lozu) po Evropi, klimatski i geografski uslovi sačuvali su Negotinsku Krajinu od ove pošasti i odredili je da bude novi izvoznik vina za ceo kontinent. Ubrzo je čitava Krajina doživela procvat, vina iz ovog regiona mogla su se naći po mnogim dvorovima Evrope. Stanovnici Rajca iskoristili su ovu priliku i unapredili vinogradarstvo i tako postali nadaleko poznati po svojim autohtonim vrstama grožđa i vina.
Pimnice nisu poznate samo po vinu, već i po autentičnoj arhitekturi. Sve pimnice su sagradjene na istovetan način i u prepoznatljivom rustičnom stilu kombinacije kamena i drveta. Sprat je namešten za noćenje i boravak vinogradara, dok je prizemlje, odnosno podrum, namenjen vinu koje se tu odlaže. Pozicija pimnica na vrhu brda omogućava veličanstven pogled na prirodni krajolik. Stoga ne čudi što ovakav ambijent, uz odlično vino i izvrsnu domaću hranu, čini pimnice idealnim mestom za odmor i uživanje.
Shodno tome, projekat „#EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam nastoji da podrži lokalno stanovništvo u iskorišćavanju ovog potencijala. Cilj Projekta je da unapredi uslove i komfor boravka u pimnicama infrastrukturalnim opremanjem. Sredstvima i aktivnostima projekta će biti uvedeno redovno i stabilno vodosnabdevanje, biće uvedena i stabilizovana elektroenergetska mreža, što bi trebalo da omogući povećanje smeštajnih kapaciteta, a time i povećati broj posetilaca.
(EUpravo zato)