Nova statistika o bolovanju u Nemačkoj uzburkala je duhove: prema podacima Saveznog zavoda za statistiku u Visbadenu, Nemci su 2023. proveli u proseku 15,1 radni dan na bolovanju. Nemačka je prethodnih godina bila u vrhu međunarodnog poređenja po danima provedenim na bolovanju zaposlenih.
To je odmah podstaklo neke glasove iz privrede da javno istupe sa predlozima koji bi, po njihovom mišljenju, naterali Nemce da se saberu i dane idu odmah na bolovanje posle prvog šmrkanja. Izvršni direktor osiguravajućeg društva Allianz SE Oliver Bete je stoga predložio uvođenje neke vrste pauze za primanje plate prvog dana bolovanja. "Nemci su ubedljivo na prvom mestu u proseku EU. Nemačka je svetski šampion kada je u pitanju bolovanje", rekao je Bete za list Handelsblat ranije ove nedelje.
Zbog toga je predložio da poslodavci radnicima ukinu plate za prvi dan bolovanja. Time bi se smanjili troškovi za privredu i kasu zdravstvenog osiguranja.
"Poslodavci u Nemačkoj plaćaju 77 milijardi evra godišnje za bolovanje, zdravstveno osiguranje finansira još 19 milijardi. To je oko šest odsto ukupne socijalne potrošnje. Prosek u Evropskoj uniji je 3,5 odsto", objasnio je Bete.
Kako je istakao, u nekim zemljama EU poput Švedske, Španije i Grčke, zaposleni ne mogu da očekuju da će im prvi dan bolovanja biti plaćen.
SPD protiv, Unija za
Reakciju sindikata i vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), u čijim rukama se nalazi resorno ministarstvo rada, nije dugo trebalo čekati.
"Svako ko otvoreno sumnja da su bolesni radnici lenji, ima potpuno pogrešnu sliku o zaposlenima u ovoj zemlji", rekao je ministar rada Hubertus Hajl (SPD), reagujući na raspravu o ukidanju plaćanja prvog dana bolovanja. Kako je dodao, dok je SPD na vlasti neće biti ukidanja plaćanja bolovanja.
Konfederacija nemačkih sindikata (DGB) nazvala je predlog da se za prvi dan ukine plaćeno bolovanje "besramnim".
Ali političari iz Hrišćansko-demokratske unije CDU/CSU, koji će, kako stvari trenutno stoje, izaći kao najjača snaga na izborima krajem februara, vrlo su otvoreni za uvođenje dana pauze u plaćanju bolovanja.
"Nemački sistem socijalne zaštite je prilično opterećen, tako da moramo biti otvoreni za nove ideje", rekao je za Politico Sep Miler, potpredsednik parlamentarne grupe Unije.
Sve stariji zaposleni
Markus Bajer, savezni predsednik Nemačkog udruženja lekara opšte prakse, ne slaže se sa ocenom da su nemački radnici lenji.
"Ne, mi nismo nacija bolesnih. Ovih dana u svojoj ordinaciji vidim upravo ono što procene zdravstvenog osiguranja pokazuju poslednjih meseci: sve više ljudi sa akutnim infekcijama dolazi u ordinaciju. To je delimično efekat zaostajanja pandemije", rekao je on za DV. On je istakao i da povećanje broja bolovanja treba da bude povezano sa novim sistemom prijavljivanja bolovanja.
"Uvođenje elektronskog prijavljivanja bolovanja poslodavcima i društvima za zdravstveno osiguranje je još jedan od razloga za visok nivo bolovanja u Nemačkoj. Pošto svi pacijenti nisu ranije slali potvrde zdravstvenim osiguravajućim druptvima, njihovo bolovanje nije evidentirano. Od 1. januara 2023. godine biće evidentirana sva bolovanja", zaključuje Bejer i ukazuje na još jedan aspekt povećanja broja dana provedenih na bolovanju.
"Ono što je evidentno jeste da je prosečna starost stanovništva i zaposlenih sve veća. To znači da se povećava i broj hroničnih bolesti i bolovanja".
(EUpravo zato/DV)