Holandija ima najbolji penzioni sistem na svetu, dok se pojedine velike evropske ekonomije suočavaju sa ozbiljnim izazovima u finansiranju penzija. To pokazuje Globalni indeks penzionih sistema za 2026. godinu, koji je obuhvatio 55 zemalja i sisteme koji pokrivaju 66 odsto svetskog stanovništva.
Prema istraživanju kompanije Marsh i Instituta CFA, Holandija je osvojila 85,8 od mogućih 100 bodova. Slede Danska sa 84,1 i Island sa 84 boda. Među najbolje ocenjenim zemljama su i Švedska, Finska i Norveška.
Indeks ocenjuje penzione sisteme prema tri kriterijuma: visini penzijskih primanja, dugoročnoj održivosti i kvalitetu upravljanja i zaštite korisnika.
Koje evropske zemlje imaju najbolje penzije?
Holandija je prvo mesto zadržala četvrtu godinu zaredom. Njen sistem kombinuje državnu penziju, dodatne penzije preko poslodavaca i velika sredstva penzionih fondova koja se investiraju za buduće isplate.
Ipak, i ova zemlja sprovodi reformu. Umesto sistema u kojem su penzije unapred određene prema zaradi i radnom stažu, prelazi se na model koji se više oslanja na uplate i prinose od ulaganja. Očekuje se da promena bude završena do 2028. godine.
Među evropskim zemljama sa dobro ocenjenim sistemima nalaze se i Švajcarska, Velika Britanija, Francuska, Irska, Belgija, Nemačka, Portugal i Hrvatska.
Međutim, visoke penzije ne znače nužno da je sistem finansijski održiv.
Španija je za visinu i adekvatnost penzijskih primanja dobila 83 boda, ali samo 33 za održivost. Francuska je osvojila 85 bodova za adekvatnost, a 49,3 za održivost.
Među zemljama koje se suočavaju sa izraženim dugoročnim rizicima nalaze se i Italija i Austrija. Turska je na poslednjem mestu među evropskim zemljama obuhvaćenim istraživanjem.
Sve veći pritisak na penzione fondove
Jedan od najvećih problema jeste to što ljudi žive duže, dok se istovremeno rađa manje dece. Zbog toga se smanjuje broj radnika koji svojim doprinosima finansiraju penzije sve većeg broja penzionera.
Grejem Pirs iz kompanije Marsh upozorio je da bi odnos broja penzionera i zaposlenih u narednim decenijama mogao značajno da se pogorša.
U sistemima koji se finansiraju tekućim doprinosima, novac današnjih zaposlenih koristi se za isplatu penzija sadašnjim penzionerima, umesto da se investira za njihovu buduću starost.
Na problem dugoročne održivosti upozoravaju i evropski zvaničnici.
Predsednik Bundesbanke Joahim Nagel ocenio je da bi povezivanje starosne granice za penzionisanje sa očekivanim životnim vekom moglo da pomogne Nemačkoj. U Francuskoj je tadašnji guverner centralne banke Fransoa Vilerua de Galo upozorio da se finansijski teret duga i penzija prebacuje na mlađe generacije.
Evropska komisija je u septembru 2026. pozvala građane da, uz državne penzije, razmotre i dodatnu štednju, upozoravajući na sve veći pritisak na javne budžete.
Kako obezbediti sigurnije penzije u budućnosti?
Stručnjaci smatraju da bi dugoročnoj održivosti mogli da doprinesu veće učešće privatnih penzionih fondova, dodatna štednja, bolja kontrola njihovog poslovanja i podsticanje ljudi da duže ostanu na tržištu rada.
Dodatni prihodi za finansiranje penzija mogli bi da se obezbede i kroz poreze i doprinose, dok bi veća fleksibilnost u sistemu omogućila ljudima da prilagode odlazak u penziju svojim mogućnostima.
Jedna od predloženih mera je i automatsko uključivanje zaposlenih u dodatne penzione planove, u koje bi uplaćivali deo zarade, često uz doprinos poslodavca.
Prema oceni stručnjaka, mlađe generacije ne moraju nužno da očekuju manje državne penzije, ali će dodatna štednja i ulaganje sredstava verovatno imati sve značajniju ulogu.
Ukoliko se problemi finansiranja ne budu rešavali na vreme, pojedine države mogle bi da budu primorane da povećaju starosnu granicu za penzionisanje ili smanje penzijska primanja. Pravovremene reforme zato su ključne za očuvanje sigurnosti penzionera i sprečavanje prebacivanja prevelikog finansijskog tereta na buduće generacije.
(M.A./EUpravo zato)