Nemački kancelar, Fridrih Merc, najavio je brojne reforme, a jedna od prvih stvari sa kojima će se obračunati su česta bolovanja.
Istraživanje berlinskog Instituta IGES, objavljeno u januaru, pokazuje da nemački radnici sada u proseku uzimaju 19,5 radnih dana bolovanja godišnje.
To predstavlja značajan porast u odnosu na 13 dana u 2018. godini.
Prema Mercovim predlozima, od januara naredne godine radnici više neće moći da dobiju doznake za bolovanje telefonom. Moraće lično da odu kod lekara, i to već prvog dana bolesti.
Ova mera bi trebalo da dodatno oteža uzimanje bolovanja.
Merc je rekao da veliki broj izostanaka šteti nemačkoj ekonomiji, dodajući da "više ne možemo da priuštimo ovaj hendikep izazvan dugim odsustvima sa posla".
Uvođenje reda u bolovanja je samo deo šireg paketa reformi zdravstvenog sistema i sistema socijalnog osiguranja, o kojem se saglasila vladajuća koalicija koju čine Mercov konzervativni savez i socijaldemokrate.
Kako funkcioniše sistem bolovanja u Nemačkoj?
Nemačka ima jedan od najvelikodušnijih sistema bolovanja na svetu, prenosi Dojče vele.
Radnici imaju pravo na 100 odsto plate do šest nedelja bolovanja, koje isplaćuje poslodavac. Lekarsko opravdanje se obično zahteva nakon tri dana odsustva.
Nakon šest nedelja, trošak preuzima zdravstveno osiguranje, koje isplaćuje oko 70% bruto plate (uz određeni limit) i to do 78 nedelja u periodu od tri godine za istu bolest.
Pored toga što štiti radnike od gubitka prihoda zbog bolesti, sistem podstiče i adekvatan oporavak kako bi se sprečilo širenje zaraze na radnom mestu.
Nemački sistem se razlikuje od mnogih drugih zemalja.
U Sjedinjenim Američkim Državama, primera radi, ne postoji savezni zakon koji garantuje plaćeno bolovanje. Mnogi radnici ga uopšte nemaju ili imaju pravo na njega svega nekoliko dana, u zavisnosti od poslodavca.
U Indiji je plaćeno bolovanje uglavnom ograničeno na nekoliko dana godišnje, dok su kraća odsustva često neplaćena, a pravila se značajno razlikuju u zavisnosti od kompanije, sektora i savezne države.
U samoj Nemačkoj, sistem bolovanja često kritikuju političari i poslovni lideri, koji tvrde da podstiče veći broj izostanaka, što negativno utiče na produktivnost i konkurentnost.
Nemačka ekonomija se suočava sa problemima zbog rastuće konkurencije iz Kine, geopolitičkih tenzija i visokih troškova energije, među ostalim izazovima, pa vlada traži načine da podstakne rast.
Međutim, kritičari Mercovih reformi upozoravaju da bi ovakve mere mogle da stigmatizuju stvarne bolesti i prebace krivicu za ekonomske probleme na sve stariju radnu snagu.
Zašto je Nemačka postala "bolesnik Evrope"?
Jedan od glavnih razloga za porast bolovanja jeste bolje evidentiranje, navodi IGES u svom izveštaju.
To je rezultat novog elektronskog sistema bolovanja (eAU), koji je u potpunosti uveden 2023. godine.
Lekari sada direktno šalju potvrde zdravstvenim osiguranjima, a poslodavci ih preuzimaju digitalno, što omogućava preciznije praćenje.
IGES ističe da su mnogi kratki izostanci, koji ranije nisu bili zabeleženi na papiru, sada uključeni u statistiku.
Drugi faktor je promena ponašanja tokom pandemije COVID-19, jer su radnici postali svesniji širenja zaraza. Ljudi sada češće ostaju kod kuće kada imaju prehladu ili grip, što je pozitivno za javno zdravlje, ali povećava broj registrovanih dana bolovanja.
Ko najviše ide na bolovanje?
Problemi mentalnog zdravlja sve više se pominju kao razlog odsustva s posla. Mišićno-koštani problemi, poput bolova u leđima, i dalje su među glavnim uzrocima bolovanja.
Prema istraživanju IGES-a, sprovedenom za zdravstveno osiguranje DAK-Gesundheit, zdravstveni radnici imaju najviše stope bolovanja.
Najniže stope su zabeležene u sektorima obrade podataka i informacionih tehnologija.
Kako se Nemačka poredi sa drugim zemljama?
Najlakši način za poređenje jeste korišćenje podataka Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Međutim, OECD računa bolovanja na osnovu sedmodnevne nedelje, a ne radnih dana, pa podaci nisu direktno uporedivi sa IGES statistikama.
Prema OECD-u, Nemačka je prošle godine imala prosek od 3,5 nedelje, odnosno 24,5 dana bolovanja.
Ipak, nije među najgorima jer Norveška, Španija i Slovenija beleže pet nedelja ili više u 2025.
Finska (4,8 nedelja), Francuska (4,1), Portugal (4,0) i Belgija (3,9) takođe imaju više stope izostanaka nego Nemačka.
Mnoge zemlje istočne i južne Evrope imaju znatno niže stope poput Bugarske, Rumunije, Turske, Grčke i Mađarske beleže oko nedelju dana ili manje godišnje, dok radnici u Poljskoj u proseku uzimaju 1,8 nedelja (8-9 dana).
Podaci OECD-a, koji obuhvataju 32 od 38 članica, pokazuju da su Amerikanci 2024. godine u proseku koristili 1,1 nedelju bolovanja.
(EUpravo zato/Dojče vele)