Termoelektrana Ptolemaida 5 na severu Grčke, otvorena je pre dve godine, ali ni ova, najsavremenija elektrana na ugalj u Jugoistočnoj Evropi, nije konkurentna na tržištu električne energije, pritisnuta rastom troškova na ime emisija ugljen-dioksida i jeftinim snabdevanjem iz pogona na obnovljive izvore i prirodni gas.
Ona je trebalo na jesen da počne s redovnim radom, ali je izgleda ostala u probnom režimu, jer PPC nije objavio informacije o promeni. Ako je tako, ovaj blok ne podleže obavezama koje važe za elektrane angažovane u punom kapacitetu u nacionalnoj mreži i za koje je zadužen operator sistema prenosa IPTO.
Bez obzira na to, stepen iskorišćenosti Ptolemaide 5 tokom prva četiri meseca ove godine bio vrlo nizak, a prošle godine su nivoi bili slični te elektrana nikad nije dostigla punu snagu.
Učešće na veleprodajnom tržištu svih elektrana na ugalj u Grčkoj, od početka maja je neznatno ili na nuli, zbog sezonskog pada potražnje i prestanka potrebe za daljinskim grejanjem.
Očekuje se da će na leto povratiti svoju ulogu kada visoke temperature podignu potrebu za korišćenjem klima-uređaja i toplotnih pumpi. Termoelektrane na lignit sada u velikom delu godine čine rezervni kapacitet.
Operateri gasnih elektrana su takođe pretrpeli pad proizvodnje zbog povećanja količine električne energije iz obnovljivih izvora u sistemu. Po zvaničnim podacima, njihov učinak je 2021. bio 20,9 teravat-sati, a 2023. samo 14,6 teravat-sati.
Svi ovi konvencionalni proizvođači traže od vlade da uvede takozvani kapacitetni mehanizam koji bi im osigurao dugoročno preživljavanje. Takav sistem bi morao da bude predložen Evropskoj komisiji u narednih godinu dana i da bude usklađen sa strogim pravilima Evropske unije.
Cilj je da Grčka održi grupu konvencionalnih elektrana radi energetske bezbednosti, a da im ne plaća ogromne iznose za njihove usluge.
Studije međunarodnih tela poput Evropske mreže operatora prenosnog sistema električne energije (ENTSO-E) pokazale su da bi gasne elektrane mnogo pre 2030. postale nekonkurentne bez takve podrške.
Šta je sa termoelektranama na Balkanu?
Termoelektrane na ugalj se i u drugim balkanskim zemljama bore za opstanak.
Slovenački premijer Robert Golob upozorio je prošlog meseca da će Termoelektrana Šoštanj - TEŠ, jedino postrojenje na ugalj u zemlji i rudnik iz kog se snabdeva verovatno završiti s radom u naredne tri godine, a zatvaranje je zakazano za 2033. godinu.
U Bugarskoj su termoelektrane na ugalj prošle godine gotovo ps prepolovile svoj učinak, a njihovi operateri muče u nadmetanju s jeftinijim vrstama električne energije na tržištu i zbog visokih troškova na ime dozvola za ispuštanje CO2 i strogih standarda u pogledu zagađivanja.
Srbija se sprema da pusti u rad termoelektranu na ugalj Kostolac B3, nakon povelikog kašnjenja u završnoj fazi izgradnje. To će verovatno biti poslednja u Evropi, ne računajući Tursku, a i tamošnji projekti se klimaju.
U Turskoj nema sistema naplate emisija ugljen-dioksida, te je ona pretekla Nemačku od početka godine i dospela na prvo mesto po potrošnji struje iz uglja, pokazali su podaci nezavisnog klimatskog instituta Ember.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)