Vlada Slovenije usvojila je zakon o isplati zimskog bonusa svim zaposlenima, kojim je definisana isplata obaveznog božićnog bonusa u decembru u iznosu od 639 evra bez poreza, a očekuje se da će se slovenački premijer Robert Golob sastati sa predstavnicima organizacija poslodavaca, koji su uznemireni ovom najavom.
U zakonu o isplati zimskog bonusa, slovenačka vlada predlaže uvođenje obaveznog božićnog bonusa u iznosu polovine minimalne zarade, na koji se ne bi plaćali ni porez ni doprinosi. Ove godine božićni bonus bi se isplaćivao najkasnije do 18. decembra, dok bi poslodavci sa problemima likvidnosti mogli da isplate božićni bonus sa odlaganjem, po uzoru na otpremninu, najkasnije do 31. marta sledeće godine.
Štaviše, samo ove godine, kompanijama u teškoćama bi bilo dozvoljeno da isplate svojim zaposlenima božićni bonus u iznosu od jedne osmine minimalne zarade, odnosno 160 evra. Uslov za to bi bio da ne isplaćuju dividende i bonuse menadžmentu.
U javnom sektoru, međutim, svima će ove godine biti isplaćen zimski bonus od 639 evra, a Ministarstvo finansija mora da pripremi plan isplate.
Očekuje se da će se premijer Robert Golob sastati sa predstavnicima organizacija poslodavaca, koji su uznemireni najavom obaveznog božićnog bonusa. Poslodavci su pozdravili mogućnost isplate smanjenog iznosa ili njegovog odlaganja, ali su istovremeno izrazili želju za daljim približavanjem stavova.
"Drago nam je što dolaze sa takvim predlozima i pozdravljamo ih, ali oni još nisu na nivoima koje očekujemo", rekao je u četvrtak Mitja Gorenšček, generalni direktor Privredne komore Slovenije. Očekuje se da će svoje okvirne predloge predstaviti premijeru na predstojećem sastanku, a za slovenačku televiziju je rekao da poslodavci prvenstveno žele da božićni bonus ostane dobrovoljan.
Sindikati, koji podržavaju obavezni božićni bonus, u međuvremenu su uvereni da isplata treba da bude ista za sve i da je "popust" za poslodavce da odlože isplatu dovoljan.
Troškovi božićnog bonusa
Prema proračunima ministarstva, ukupni troškovi isplata državnim službenicima iznosiće 118 miliona evra, ali ako se uzme u obzir širi dugoročni gubitak javnih prihoda (gubitak poreza na dohodak, doprinosa za socijalno osiguranje u javnom i privatnom sektoru), to bi ukupno iznosilo 372 miliona evra. Očekuje se da će nacrt zakona biti podnet parlamentu do kraja oktobra, a nova sednica Ekonomsko-socijalnog saveta mogla bi se održati između 27. oktobra i 7. novembra.
Vlada planira da u isti zakonski okvir ove godine uključi zimski dodatak za penzionere od 150 evra, koji će se postepeno povećavati do 2030. godine.
Marko Jaklič, profesor na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani, rekao je za STA da bi ukupni javni finansijski troškovi božićnog bonusa, kao i zimskog dodatka za penzionere predviđenog penzionom reformom, mogli zajedno da iznose oko 800 miliona evra, prema njegovim procenama. Ovaj iznos je zapravo dve nove glavne zgrade kliničkog centra godišnje, ilustrovao je.
Istovremeno, upozorio je da bi sve ovo moglo da poveća slovenački budžetski deficit za jedan procentni poen, na oko četiri odsto BDP-a. A to je, kako kaže, već kritično iz više razloga. Prvi je rizik od postupka prekomernog deficita na nivou EU, a drugi je da se, prema njegovim rečima, u relativno kratkom roku očekuje velika globalna ekonomska kriza, verovatno čak i u većim razmerama od one iz 2008. godine.
"Teško je precizno predvideti, ali će sigurno snažno udariti i apsolutno nećemo biti spremni za to sa takvim merama", upozorio je Jaklič.
(EUpravo zato/poslovni.hr)