Prema podacima nacionalne statističke kancelarije, stopa nezaposlenosti u Finskoj dostigla je u avgustu 10 odsto, što predstavlja najviši nivo u poslednjih 20 godina.
Ovaj porast dolazi u trenutku kada se zemlja suočava s dugotrajnom ekonomskom stagnacijom.
Tokom drugog kvartala, među zemljama evrozone, samo je Španija imala višu nezaposlenost (10,29 odsto), dok je Finska zabeležila 10,2 odsto.
Na finsku privredu negativno su uticali globalni ekonomski šokovi i nesigurnost izazvana ratom u Ukrajini.
Trgovina sa Rusijom, nekada važnim partnerom, gotovo je potpuno stala, dok su izvozne kompanije bile pogođene energetskom krizom koja je znatno povećala troškove poslovanja.
BDP Finske se smanjio za 0,9 odsto u 2023. godini, dok je u 2024. zabeležen blagi rast od 0,4 odsto.
Ministarstvo finansija predviđa da će ovogodišnji rast iznositi svega 1 odsto. Nezaposlenost, koja je u maju zabeležila kratkotrajan pad, ponovo je počela da raste od juna, navodi Reuters.
U pokušaju da zaustavi rast javnog duga, desničarska koaliciona vlada uvela je mere štednje i smanjenje javne potrošnje. Iako su ove mere imale za cilj fiskalnu stabilnost, dodatno su usporile ekonomski rast i izazvale otpuštanja radnika.
Finski budžetski deficit ove godine bi mogao dostići 4,3 odsto BDP-a, što je porast u odnosu na prošlogodišnjih 3,7 odsto, i znatno iznad dozvoljene granice EU od 3 odsto.
Istovremeno, javni dug bi mogao porasti na 86,9 odsto BDP-a, što je takođe iznad preporučenih evropskih okvira (60 odsto).
Ministarka finansija Rika Pura branila je vladinu ekonomsku politiku tokom rasprave o budžetu u parlamentu, naglašavajući da je budžetski deficit "hroničan i zbog toga još ozbiljniji".
Istakla je i da su mere štednje neophodne, ali je priznala da je nezaposlenost trenutno "najveći izazov" za zemlju.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)