Globalne ekonomske poteškoće, trgovinske nesigurnosti, geopolitičke tenzije i uporna inflacija preoblikuju izglede za privrede zemalja u regionima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
U izveštaju, Banka je smanjila prognozu rasta za 2025. godinu za 0,3 procentna poena, na 3,2 odsto, zbog slabije spoljne potražnje u centralnoj Evropi, baltičkim zemljama i jugoistočnim evropskim zemljama, kao i zbog tekućih sukoba i sporih reformi u regionu južnog i istočnog Mediterana.
Iako je inflacija opala sa vrhunca iz 2022. godine, fiskalni disbalansi i poremećaji u trgovini izazivaju nove nesigurnosti, navodi se u izveštaju.
Gde usporava ekonomski rast?
EBRD je revidirala svoju prognozu rasta za 2025. godinu na niže vrednosti u većini regiona, usled slabije spoljne potražnje, usporenih ulaganja i trgovinske nesigurnosti.
Ukupan rast privreda zemalja u EBRD regionima sada se očekuje na 3,2 odsto u 2025. godini, što je smanjenje u odnosu na 3,5 odsto koliko je prognozirano u septembru 2024.
U centralnoj Evropi i baltičkim zemljama, očekuje se rast BDP-a od 2,7 odsto, što je smanjenje od 0,5 poena u odnosu na prethodnu prognozu, jer sporiji oporavak u razvijenoj Evropi usporava proizvodnju, izvoz i ulaganja.
Privrede jugoistočne EU, koje su se borile sa slabijom spoljnom potražnjom i nižim ulaganjima 2024. godine, sada se prognozira da će rasti 2,1 odsto, što je naglo smanjenje od 0,6 poena. Zapadni Balkan suočava se sa blažom revizijom, pa se rast sada predviđa na 3,6 odsto, što je smanjenje od 0,1 poen.
Centralna Azija ostaje najbrže rastući region EBRD-a, iako je prognoza za 2025. godinu smanjena za 0,2 poena na 5,7 odsto, usled sporijeg rasta u Kazahstanu i Uzbekistanu. U ovom regionu, Kirgizija i Tadžikistan će rasti za 7 odsto, predvodeći ekonomski rast u EBRD regionima.
U istočnoj Evropi i na Kavkazu, post-pandemijska trgovinska ekspanzija bledi, što dovodi do smanjenja prognoze za 2025. godinu na 3,6 odsto. Jugoistočni i istočni Mediteran, pod težinom geopolitičke nestabilnosti i sporih reformi, sada se prognozira da će rasti 3,7 odsto, što je smanjenje od 0,2 poena.
Prognoza rasta za Tursku za 2025. godinu ostaje nepromenjena na 3,0 odsto, sa očekivanjima za oporavak na 3,5 odsto u 2026. godini, kako inflacija opada, a realne plate rastu.
Trgovinske tarife će oblikovati globalne tokove ulaganja
Trgovinska nesigurnost je centralni rizik u izveštaju EBRD-a. Scenario u kojem Vašington poveća carine na sve uvozne proizvode za 10 procentnih poena mogao bi smanjiti BDP u EBRD regionima za 0,1 do 0,2 odsto u kratkom roku, procenjuje Banka.
Zemlje sa snažnim trgovinskim vezama sa SAD-om, uključujući Jordan, Slovačku, Mađarsku i Litvaniju, mogle bi se suočiti sa trenutnim ekonomskim pritiscima, dok su Gruzija, Albanija, Egipat i Bugarska posebno ranjive na povećane američke carine na čelik i aluminijum.
Izveštaj takođe navodi da bi neke zemlje sa privilegovanim pristupom američkom tržištu mogle imati koristi ako carine budu primenjene selektivno. Trgovinska diverzifikacija mogla bi usmeriti ulaganja prema tim zemljama, povećavajući direktna strana ulaganja kako bi preduzeća izbegla više troškove.
Istovremeno, geopolitičke tenzije su znatno smanjile trgovinu i ulaganja između Zapada predvođenog SAD-om i Istoka predvođenog Kinom/Rusijom, ubrzavajući fragmentaciju globalnih ekonomskih veza. Oba bloka, SAD i Kina, preusmeravaju kapital prema takozvanim "konektorskim“ ekonomijama - zemljama koje održavaju trgovinske i investicione veze sa oba bloka.
Uzbekistan, Vijetnam, Meksiko, UAE i Saudijska Arabija se pojavljuju kao ključni pobednici u ovom promenljivom okruženju, privlačeći rastući nivo stranih ulaganja dok se globalni lanci snabdevanja prestrukturiraju.
Inflacija pada, ali nije nestala
Nakon što je dostigla 17,5 odsto krajem 2022. godine, inflacija u EBRD regionima je opala na 5,9 odsto do decembra 2024. godine. Ipak, ostaje više od jedan procenat iznad nivoa pre pandemije.
"Iako je inflacija značajno opala, izvori inflacionih pritisaka su se promenili“, kaže Beata Javorcik, glavna ekonomistkinja EBRD-a.
Sporiji nego što se očekivalo pad kamatnih stopa, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama, dodali su složenost ekonomskim izgledima za zemlje u razvoju.
Mnoge privrede u EBRD regionima iskoristile su ranije niske kamatne stope da prošire rokove otplate duga i povećaju zaduživanje u domaćim valutama. Ipak, neke ostaju vrlo ranjive na spoljne šokove, naročito Liban, Mongolija, Tadžikistan i Uzbekistan, koji imaju značajne delove duga denominovanog u američkim dolarima i kratkoročnog duga.
Fiskalni izazovi i rastući vojni troškovi Fiskalni disbalansi su još jedan izazov. Ukupni fiskalni balans u EBRD regionima pogoršao se za 2,2 procentna poena u odnosu na period pre pandemije, a očekuje se da će deficiti stabilizovati na visokom nivou u 2025. godini.
Tenzije dolaze iz više izvora: rastuća vladina potrošnja na industrijsku politiku, fiskalni teret starenja populacije i naglo povećanje izdvajanja za odbranu.
Vojni izdaci u EBRD regionima gotovo su se udvostručili u poslednjoj deceniji, sa 1,8 odsto BDP-a u 2014. godini na 3,5 odsto u 2023. godini, a dalja povećanja se očekuju.
"Fiskalna politika i dinamika plata sada igraju mnogo veću ulogu, a put pred nama zahteva pažljivo usklađivanje politika kako bi se obezbedio stabilan put rasta“, rekla je Javorcik.
(EUpravo zato/Euronews)