Svakog dana iz Srbije ka najrazličitijim delovima sveta kreću se kamioni, cisterne, avioni, vozovi, kombiji i druga prevozna sredstva noseći sa sobom vrednu robu za izvoz u druge zemlje. Kao veoma otvorena ekonomija od početka 2000-ih, naša zemlja je postala u velikoj meri zavisna od trgovine i povezanosti sa svetskom privredom.
Nekoliko desetina milijardi evra vredne robe i usluga svake godine uđe u Srbiju iz brojnih drugih država ili u njih ode iz naše države. Ugovori o slobodnoj trgovini i smanjenja carinskih barijera sa nekim od najvećih ekonomija sveta, omogućili su da se takav vid razmene realizuje značajno lakše nego ikada ranije.
Ipak, na listi brojnih ekonomskih partnera Srbije, Evropska unija je uspela da se profiliše kao ubedljivo najvažnija. Iako je u različitim istorijskim kontekstima ovaj blok država bio važan za funkcionisanje naše ekonomije, u poslednjih 15ak godina obim međusobne razmene je stvorio nikada veći odnos međuzavisnosti. Srbija ima različite spoljnotrgovinske aranžmane sa dosta važnih ekonomija sveta, kao što su Rusija ili Kina, ali naš Republički zavod za statistiku (RZS) kada se radi o Evropskoj uniji beleži ubedljivo najveće brojke rasta i ukupnog obima razmene u odnosu na sve ostale partnere.
Tokom 2023. po podacima RZS-a oko 63% našeg ukupnog izvoza završilo je upravo na tržištu Evropske unije, oko 4% u Kini, 3,9% u Rusiji, 1,8% u SAD-u i značajan ostatak u državama regiona (npr. 6,9% BIH ili 4,3% u Crnoj Gori). Postavlja se pitanje zašto je na tržištu samo jednog ekonomskog partnera završilo duplo više vrednosti robe i usluga u odnosu na sve ostale ekonomske partnere zajedno. Razlozi su brojni, a uprkos usponima i padovima međusobnih političkih odnosa, u ekonomskoj sferi oni poznaju samo grafik koji pokazuje u pravcu ka gore.
Tokom 2023. po podacima RZS-a oko 63% našeg ukupnog izvoza završilo je upravo na tržištu Evropske unije
Naime, pre potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom 2008, izvoz Srbije na ovo tržište iznosio je tek nešto preko 3 milijarde evra. Pokrivenost uvoza sa ovog velikog tržišta našim izvozom na njega iznosila je oko 45%, odnosno Srbija je duplo više uvozila nego što je izvozila na ovo tržište. Smanjenjem trgovinskih barijera kroz SSP i dolaskom različitih stranih investitora koji su videli priliku u ovom novom poglavlju saradnje sa Briselom, naša ekonomija sve više koristi prilike evropskog tržišta. Taj rast je veoma brzo nadmašio ostale partnere i javio se kroz rast obima izvoza i uvoza u najrazličitijim oblastima, od poljoprivrede do proizvoda automobilske industrije i ruda.
Ovaj rast je najbolje opisati kroz konkretne trgovinske brojke i njihovu promenu od 2008. do 2023. godine. Naš izvoz u EU skočio je sa oko 3 milijarde evra 2008. na čak 18 milijardi evra 2023, što predstavlja praktično šestostruki skok za samo 15 godina.
Poređenja radi, u Rusiju ili Kinu Srbija je prethodne godine izvezla tek po oko jednu milijardu evra. U procesu poboljšavanja trgovinske saradnje Beograda i Brisela postepeno se poboljšavao i odnos uvoza i izvoza u našu korist. Pokrivenost uvoza iz Evropske unije našim izvozom na ovo tržište se poboljšala sa oko 45% na oko 85% tokom prethodne godine. Ukoliko se ovi trendovi nastave, Srbija će u ne tako dalekoj u budućnosti, na ovo tržište od oko 450 miliona stanovnika izvoziti više nego što iz njega uvozi, što je pre 15 godina bilo teško zamislivo.
Izvoz Srbije u EU skočio je sa oko 3 milijarde evra 2008. na čak 18 milijardi evra 2023, što predstavlja praktično šestostruki skok za samo 15 godina.
Naravno, kada se govori o ovim brojkama važno je reći da značajan deo srpskog izvoza čine i strane kompanije koje izvoze za lance snabdevanja svojih ili drugih država. Primeri za to su svakako Nemačka i Italija, čije su firme u različitim oblastima veliki izvoznici iz Srbije i povezani su kompanijama iz svojih država. Rudnici bakra na Istoku Srbije ili Železara Smederevo, koji su u kineskom vlasništvu, takođe izvoze značajnu vrednost robe u države Evropske unije. Sa druge strane i autentični srpski poljoprivrednici čine značajan udeo izvoza naše zemlje na ovo veliko tržište, te su samo prošle godine izvezli preko 2 milijarde evra vrednih poljoprivrednih proizvoda. To je tokom 2023. činilo preko 50% celokupnog poljoprivrednog izvoza naše zemlje, kao i vrednost podjednaku izvozu celokupne naše privrede u Kinu i Rusiju zajedno iste godine.
Uprkos tome, naša poljoprivreda još uvek ne koristi sve šanse koje u ovoj oblasti nudi Evropska unija, te je po pitanju brojnih proizvoda daleko ispod kvote dozvoljenih količina. Tu je potrebno videti primer Ukrajine, koja je uz sve mane njene privrede od 2014. do početka rata 2022. uspela da dođe do trgovinskog suficita sa Unijom kroz veoma jak poljoprivredni izvoz. Iz tog razloga, u ovoj oblasti uprkos već velikom obimu razmene, postoji značajan prostor za poboljšanje.
Izvoz tokom 2023. godine prema podacima RZS-a:
- oko 63% Evropska unija,
- oko 4% Kina,
- 3,9% Rusija,
- 1,8% Sjedinjene Države,
- države regiona.
Ukupno gledano, može se reći da su trgovinski odnosi između Evropske unije i naše zemlje u skoro neprestanom usponu. Tokom prošle godine naš izvoz na ovo tržište porastao je za celu milijardu evra, uprkos ne naročito stabilnoj ekonomskoj situaciji u nekoliko najmoćnijih ekonomija ove unije država. Iako su Kina i SAD dve ubedljivo najveće ekonomije sveta, a Rusija veoma popularna kod značajnog dela naših građana, EU je opstala kao neprikosnoveni partner broj jedan naše privrede i poljoprivrede.
Veličina evropske ekonomije, infrastrukturna povezanost, niske trgovinske barijere, strane investicije i ekonomska kompatibilnost doveli su do ovog rezultata koji ni evroskeptici ne mogu da negiraju. Pitanje članstva u ovoj organizaciji jeste danas u Srbiji tema političke debate, ali kada se radi o ekonomskim odnosima sa ovom organizacijom, za takvu debatu ima veoma malo prostora, jer su alternative trenutno veoma slabe. Trenutni rast ekonomskih odnosa pokazuje da se takav odnos snaga u trgovinskoj sferi neće skorije promeniti.