- Proizvođačke cene u evrozoni u septembru su porasle 2,5 odsto mesečno i 11,1 odsto godišnje, a u EU 2,6 i 10,9 odsto.
- Najveći uticaj na poskupljenja imala je energija, čije su cene skočile 7,8 odsto u evrozoni i 7,7 odsto u EU.
- Bugarska je prednjačila po rastu cena, sa 4,6 odsto na mesečnom i 22,9 odsto na godišnjem nivou.
Industrijske proizvođačke cene u evrozoni porasle su u septembru 2026. godine za 2,5 odsto u odnosu na prethodni mesec, dok je na nivou Evropske unije zabeležen rast od 2,6 odsto. Na godišnjem nivou poskupljenje je bilo znatno izraženije, 11,1 odsto u evrozoni i 10,9 odsto u celoj EU, pokazuju preliminarni podaci Eurostata objavljeni 5. novembra.
Septembarski rast predstavlja ubrzanje u odnosu na avgust, kada su proizvođačke cene na mesečnom nivou povećane za dva odsto u evrozoni i 1,9 odsto u Evropskoj uniji.
Najveći uticaj na rast cena imala je energija. Proizvođačke cene energenata u septembru su povećane za 7,8 odsto u evrozoni, odnosno 7,7 odsto u EU.
U ostalim industrijskim kategorijama promene su bile znatno skromnije. Cene intermedijarnih proizvoda porasle su za 0,2 odsto u oba područja, dok je kod kapitalnih dobara zabeležen rast od 0,1 odsto. Trajna potrošačka dobra poskupela su za 0,3 odsto u evrozoni i 0,2 odsto u EU, dok je kod netrajnih potrošačkih proizvoda rast iznosio 0,2 odsto.
Koliko je energija uticala na ukupno povećanje proizvođačkih cena pokazuje i podatak da je, kada se ona isključi iz obračuna, mesečni rast iznosio svega 0,1 odsto u evrozoni i 0,2 odsto u Evropskoj uniji.
Bugarska i Litvanija prednjače po rastu cena
Posmatrano po državama članicama, najveće mesečno povećanje industrijskih proizvođačkih cena registrovano je u Bugarskoj, gde je iznosilo 4,6 odsto. Slede Litvanija sa rastom od 4,2 odsto, kao i Grčka i Španija, u kojima su cene povećane za po 3,9 odsto.
Za razliku od ovih zemalja, u Luksemburgu i na Malti proizvođačke cene ostale su na nepromenjenom nivou.
Energenti su bili glavni pokretač poskupljenja i kada se posmatra period od godinu dana. U poređenju sa septembrom 2025. godine, njihove proizvođačke cene porasle su za čak 30,8 odsto u evrozoni i 30 odsto u EU.
Značajnije povećanje zabeleženo je i kod intermedijarnih proizvoda, čije su cene na godišnjem nivou porasle za 7,1 odsto u evrozoni i 6,8 odsto u EU.
Kapitalna dobra poskupela su za 2,7 odsto u evrozoni i 2,6 odsto u Uniji, dok je rast cena trajnih potrošačkih dobara iznosio 3,4, odnosno 3,2 odsto.
Jedina kategorija u kojoj je zabeležen pad na godišnjem nivou bila su netrajna potrošačka dobra, čije su cene smanjene za 0,6 odsto i u evrozoni i u EU.
Kada se izuzmu energenti, godišnji rast industrijskih proizvođačkih cena iznosio je 3,5 odsto u oba područja.
U Bugarskoj godišnji rast gotovo 23 odsto
Podaci Eurostata pokazuju da je Bugarska zabeležila i najveći godišnji rast proizvođačkih cena među članicama Evropske unije, od čak 22,9 odsto.
Na drugom mestu našla se Irska sa povećanjem od 19,9 odsto, dok je u Litvaniji rast dostigao 19 odsto.
Luksemburg je bio jedina članica EU u kojoj su proizvođačke cene na godišnjem nivou pale. Smanjenje je iznosilo 8,1 odsto.
(EUpravo zato)