Lideri Evropske unije su se saglasili da uvedu novi paket sankcija Rusiji nakon što su Mađarska i Slovačka povukle veto zbog spora oko naftovoda Družba, koji je sada popravljen i ponovo doprema rusku naftu.
Međutim, ključni deo sankcija, potpuna zabrana pomorskih usluga za ruske naftne tankere, ostavljen je po strani dok se ne postigne dogovor unutar G7, što značajno umanjuje ekonomski efekat najnovijeg poteza EU.
Zabrana bi trebalo da onemogući kompanijama iz EU da pružaju bilo kakve usluge brodovima koji prevoze rusku sirovu naftu, poput osiguranja, transporta ili pristupa lukama. U praksi, ona bi zamenila ograničenje cene koje je uveo G7, a koje je dozvoljavalo određene usluge pod posebnim uslovima.
Švedska i Finska su predvodile inicijativu za uvođenje potpune zabrane, uz obrazloženje da bi to značajno povećalo troškove ruskom naftnom sektoru, suzbilo korišćenje falsifikovane dokumentacije i olakšalo transakcije evropskim firmama.
Evropska komisija je prihvatila predlog i uključila ga u 20. paket sankcija, predstavljen početkom februara.
Međutim, Grčka i Malta su ubrzo izrazile zabrinutost. One strahuju da bi uvođenje potpune zabrane bez podrške G7 moglo da naškodi njihovim ekonomijama, poveća konkurenciju iz Kine i Indije i ojača rusku "flotu u senci" - dotrajale brodove koje Moskva koristi da zaobiđe zapadne restrikcije.
Grčka ima snažan brodovlasnički sektor, dok Malta ima razvijen sistem brodova pod svojom zastavom.
Pošto je za uvođenje sankcija potrebna jednoglasnost svih 27 država članica, ambasadori su postigli kompromis prema kojem će Evropska unija formalno odobriti potpunu zabranu pomorskih usluga, ali će njena primena u praksi sačekati odluku G7.
Međutim, malo je verovatno da će do dogovora u okviru G7 uskoro doći.
Zbog poremećaja izazvanih zatvaranjem Ormuskog moreuza, Bela kuća je odlučila da ublaži sankcije Rusiji što je izazvalo nezadovoljstvo u Evropi.
Nakon što je prvo izuzeće isteklo ovog meseca, američki ministar finansija Skot Besent najavio je da ga više neće produžavati, ali je dva dana kasnije promenio stav i izdao novo izuzeće do 16. maja.
Prema nedavnom izveštaju Međunarodna agencija za energiju (IEA), prihodi Rusije od sirove nafte i derivata naglo su porasli na 19 milijardi dolara (16 milijardi evra) u martu, u poređenju sa 9,7 milijardi dolara (8,2 milijarde evra) u februaru.
Pored potpune zabrane pomorskih usluga, 20. paket sankcija obuhvata 46 plovila "flote u senci", regionalne banke i platforme za kriptovalute, kao i ograničenja na uvoz metala, hemikalija i kritičnih minerala u vrednosti od oko 570 miliona evra.
EU se prvi put saglasila da aktivira svoj alat protiv zaobilaženja sankcija kako bi zabranila prodaju mašina i radio-opreme Kirgistanu, zemlji za koju se dugo sumnja da Moskvi služi kao posredni kanal za nabavku zabranjenih proizvoda.
(EUpravo zato/Euronews)