Mnogi Evropljani koji nemaju stan ili kuću u vlasništvu nisu optimistični kada je reč o kupovini. U 23 zemlje obuhvaćene istraživanjem, gotovo polovina ispitanika navodi da nikada neće moći da kupi nekretninu ili da nema interesovanje za to, pokazuje Evropski izveštaj o trendovima na tržištu stanovanja 2025 kompanije RE/MAX.
Situacija se, međutim, znatno razlikuje od zemlje do zemlje. Gde je udeo onih koji su najpesimističniji po pitanju kupovine doma najveći i zbog čega?
Tri od deset smatraju da nikada neće kupiti dom
Istraživanje, sprovedeno u avgustu 2025. godine, postavilo je ispitanicima jednostavno pitanje:
"Kada, ako ikada, mislite da ćete moći da kupite nekretninu?"
U proseku, 29 odsto ispitanika odgovorilo je: "Nikada. Ne mislim da ću ikada moći da kupim nekretninu". Taj udeo kreće se od 13 odsto u Turskoj do čak 44 odsto u Češkoj.
Najmanje trećina ispitanika dala je ovakav odgovor u Sloveniji (39%), Italiji (35%), Malti (34%), Irskoj (33%), Poljskoj (33%) i Mađarskoj (33%). Udeo je bio iznad evropskog proseka i u Finskoj (32%), Grčkoj (30%), Švajcarskoj (30%) i Austriji (29%).
Na drugom kraju lestvice nalazi se Luksemburg (17%), odmah iza Turske, dok je u Litvaniji taj procenat iznosio 21 odsto, što je i dalje više od svakog petog ispitanika.
Među pet najvećih evropskih ekonomija, Italija (35%) beleži najveći udeo onih koji veruju da nikada neće kupiti dom. Španija i Francuska su na dnu sa po 25 odsto, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo blizu sa 26 odsto. Nemačka je na 28 odsto, blago ispod evropskog proseka.
"Spor ekonomski rast u mnogim delovima Evrope usporio je rast prihoda, dok su cene nekretnina nastavile da rastu. Zbog toga pristupačnost ostaje ozbiljan problem, naročito za mlađe generacije, čak i na tržištima sa relativno stabilnim uslovima zapošljavanja", izjavio je Majkl Polzler, izvršni direktor RE/MAX Evrope, za Euronews Business.
On je dodao da se u zemljama poput Nemačke, Austrije i Češke sve više ljudi "udaljava od stambene lestvice", jer rast cena i duži periodi štednje čine vlasništvo nad nekretninom sve nedostižnijim.
Petnaest odsto nije zainteresovano za kupovinu
Oko 15 odsto ispitanika navelo je da uopšte nije zainteresovano za kupovinu nekretnine. Taj udeo varira od svega 4 odsto u Irskoj do čak 31 odsto u Nemačkoj. Više od 20 odsto beleže i Holandija (27%), Austrija (25%) i Švajcarska (22%).
Polcler ističe da ovde nije reč samo o cenama, već i o kulturološkim faktorima.
"U Nemačkoj i Austriji iznajmljivanje je znatno rasprostranjenije i društveno prihvaćenije. Dugoročna stabilnost tržišta zakupa, uz snažnu zaštitu prava stanara, znači da domaćinstva ne osećaju pritisak da rano kupuju nekretninu", rekao je on.
S druge strane, udeo onih koji nisu zainteresovani za kupovinu doma jednocifren je u više zemalja, među kojima su Turska (5%), Španija (7%), Bugarska (7%) i Mađarska (9%).
Skoro polovina ne veruje da će ikada kupiti dom
Kada se objedine oni koji kažu "nikada neću moći da kupim nekretninu" i oni koji "nisu zainteresovani za kupovinu", dolazi se do podatka da 44 odsto Evropljana koji nemaju sopstveni dom sumnja da će ga ikada kupiti.
Udeo prelazi polovinu u više zemalja, uključujući Nemačku (59%), Austriju (54%), Češku (54%), Holandiju (53%) i Švajcarsku (52%).
Blizu tog nivoa su i Malta (49%), Italija (49%), Finska (48%) i Slovenija (48%), dok su Poljska (44%) i Ujedinjeno Kraljevstvo (44%) tačno na evropskom proseku.
Turska izuzetak na donjem kraju lestvice
Najniži udeo onih koji smatraju da neće ili ne žele da kupe dom zabeležen je u Turskoj. Manje od svakog petog ispitanika (18%) složilo se sa tom tvrdnjom, u poređenju sa 28 odsto u Litvaniji, koja je sledeća na listi što Tursku čini jasnim izuzetkom.
"Zanimljivo je da se ovakav stav u Turskoj i dalje snažno održava. Razlog je verovatno to što se, uprkos inflaciji i finansijskoj nestabilnosti, nekretnine i dalje doživljavaju kao glavni oblik očuvanja vrednosti", rekao je Polcler.
Među pet najvećih evropskih ekonomija, Španija ima najniži udeo sa 32 odsto, sledi Francuska (40%), dok je Nemačka na vrhu sa 59 odsto, ispred Italije (49%). Ujedinjeno Kraljevstvo je na nivou evropskog proseka.
Polcler navodi da Španija i dalje pokazuje otpornost kulture vlasništva nad nekretninama.
"Vlasništvo nad domom snažno je povezano sa dugoročnom finansijskom sigurnošću i porodičnom stabilnošću. Čak i uz strože hipotekarne uslove i nesigurnost na tržištu rada, težnja ka vlasništvu ostaje visoka, što odražava široko rasprostranjeno uverenje da nekretnine pružaju zaštitu od buduće ekonomske neizvesnosti", rekao je on.
Zašto neki ne žele da kupe dom?
Razlozi za odustajanje od kupovine nekretnine su različiti, ali ova grupa čini tek 15 odsto onih koji nemaju sopstveni dom.
U proseku, u 23 zemlje, više od polovine ispitanika (53%) navodi da su zadovoljni trenutnom situacijom i da ne vide potrebu za kupovinom.
Još 21 odsto ne želi obaveze koje dolaze sa vlasništvom nad nekretninom, dok 19 odsto smatra da se kupovina "ne isplati" ili da su cene previsoke.
Fleksibilnost je takođe važan faktor: 16 odsto ispitanika želi mogućnost lakšeg preseljenja i nevezanosti za jedno mesto, dok 13 odsto navodi da mogu da priušte zakup u delovima gradova gde kupovina ne bi bila moguća. Samo 5 odsto strahuje od pada cena nekretnina.
Društvena prekretnica ili finansijska strategija
Polcler zaključuje da, iako tržište nekretnina nosi ozbiljne izazove, vlasništvo nad domom i dalje ostaje važan cilj za većinu Evropljana.
"Uloga nekretnina se, međutim, menja. Dok su prethodne generacije na vlasništvo nad domom gledale pre svega kao na društvenu prekretnicu, danas se ono sve češće posmatra kao finansijska strategija", rekao je on.
Prema podacima Eurostat, gotovo 70 odsto stanovnika Evropske unije živi u sopstvenim domovima, dok preostalih 30 odsto iznajmljuje stan ili kuću.
(EUpravo zato/Euronews)